Boško Živković: Kamate mogu biti niže

Objavljeno: 02.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Novac banaka koji se oslobodi kada centralna banka spusti stopu obavezne rezerve može da ide u dva pravca. Jedan je povećanje ponude kredita uz bar malo niže kamate, a druga mogućnost je da novac završi na računima naših banaka u inostranstvu. Banke niko ne može da natera da taj novac plasiraju privredi kroz kredite, ali zato Narodna banka Srbije može pomno da prati tok kretanja tog novca.

Ovako profesor Boško Živković, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, za "Novosti" komentariše moguće posledice najavljene mere centralne banke, koju bi trebalo da usvoji izvršni odbor.

- NBS je usvojila strategiju još 2010. da postepeno smanjuje stopu obavezne devizne rezerve. Sprovođenje tog plana bilo je otežano zbog inflacije u 2011. godini. Sada, kada se inflacija smirila, ovo je prvi pokušaj da se obavezne rezerve smanje, ali ne toliko da bi to imalo negativan efekat na inflaciju. Za sada će to biti vrlo oprezno.

Hoće li zbog toga krediti pojeftiniti?

- Računski gledano dolazi do pada takozvanih regulatornih troškova, što bi trebalo da dovede i do pada kreditnih kamatnih stopa. Međutim, problem je što postoji vrlo snažan faktor sa suprotnim delovanjem koji uvećava kreditne kamatne stope i kamatnu maržu, a to je relativno veliko učešće problematičnih kredita u bilansima banaka. Oni iznose više od 20 odsto. Banke podižu maržu kako bi stvorile uslove za povećanje rezervacija. Sada imamo situaciju da dobri dužnici trpe posledice zbog onih koji svoje dugove ne namiruju.

Hoće li pad obaveznih deviznih rezervi uz istovremeno povećanje stope na dinarske izvore uticati negativno na proces dinarizacije koji zagovara baš NBS?

- Neće. Rezultat bi trebalo da bude pad kamatnih stopa i na dinarske kredite i na kredite indeksirane u stranoj valuti. Jer, jednostavno, pojeftinjuju izvori novca na tržištu.

Da li su tačne tvrdnje pojedinih bankara da i sada ima dovoljno novca za kreditiranje privrede, ali to banke nerado čine?

- Banke drže ogromnu količinu novca u inostranstvu, a ovde su hiperlikvidne. A, osim kredita stanovništvu, nema velikih kreditnih aktivnosti prema sektoru privrede. Problem je što ubrzani rast kredita svuda u svetu, pa i kod nas, dovodi do masovnih grešaka. Banke nisu mnogo vodile računa o riziku. Sad su se osvestile, ali imaju veliki otpor prema riziku. Poslovi sa stanovništvom tokom cele decenije bili su lepo pribežište velike zarade. Do 2000. godine nije bilo kredita, ljudima je trebalo mnogo toga, pa nisu pitali za cenu. Sva sreća što sektor stanovništva još nije previše zadužen i ponaša se civilizovano. Oni mnogo poštenije i odgovornije izvršavaju svoje obaveze nego poslodavci.

Koliko su ovdašnja preduzeća koristila mogućnost da se zaduže u inostranstvu?

- Mnogo. Imali smo ekstremno visoke obavezne rezerve, pa su ovdašnje banke, da bi ih izbegle, pravile "bajpas" i domaća preduzeća usmeravale na matičnu banku u inostranstvu. Ali, poznato je da tako nisu mogla da se zadužuju bilo koja preduzeća.

l jesu li, bar, oni urednije platiše?

- Tek ćemo to videti, ali čini se da i u prekograničnim kreditima ima mnogo problematičnih. Jer, reč je o velikim poslovima, visokorizičnim, poput finansiranja tržnih centara, nekretnina...