Bez plate možda ostane 425.000 radnika?

Objavljeno: 01.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Od 1. jula bez plate bi moglo da ostane blizu pola miliona ljudi ili svaki treći radnik u Srbiji, zbog strože kontrole uplate doprinosa, piše Blic. Naime osnovu izmena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, banke će biti obavezne da naplate doprinose poslodavcima i proslede ih Poreskoj upravi, a ukoliko to poslodavci ne učine, njihovi zaposleni neće dobiti plate.

Doprinose zaposlenima trenutno ne plaća oko 50.000 firmi, pokazuju podaci Poreske uprave. Jedno preduzeće u Srbiji zapošljava između osam i devet radnika, pa ova računica govori da privreda izbegava poreske obaveze prema 425.000 radnika.

Pod uslovom da im poslodavci i u drugoj polovini ove godine nastave da ne isplaćuju obaveze za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, procenjuje se da bi upravo toliko radnika moglo da ostane i bez zarade.

Istovremeno se sa sigurnošću može tvrditi, ukoliko se dosledno sprovedu propisi, da plate neće primati bar stotinak hilajda ljudi. Naime, dug za doprinose je dostigao 254 milijarde dinara. Od toga je 100 milijardi nenaplativo jer je reč o preduzećima u stečaju ili privatizaciji, što pokriva trećinu onih kojima poslodavci ne uplaćuju poreske obaveze.

Nove obaveze poslodavaca, pre nekoliko dana, zvanično je najavio i direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević. Od 1. jula banke neće moći da isplate plate radnicima preduzeća, ukoliko njihovi poslodavici nisu isplatili doprinose, poručio je on, verujući da među bankama neće biti protivljenja ovakvoj odluci države. Poreska uprava će obezbediti i softver pomoću koga će banke moći da uđu u poresku bazu i provere uplate doprinosa.

Ovakve mehanizme pre dve i po godine je prvi najavio Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije. Sličan predlog početkom 2011. je najavio Radosavljević, ali je Vlada punih 35 meseci uspevala da ignoriše inicijativu obeveze isplate doprinosa.

“Kap koja je prelila čašu” bila je sve veći minus u budžetu, a sve slabija naplata doprinosa od kojih zavisi i isplata penzija. Praktično, trenutno 1,06 radnika izdržava jednog penzionera, a da bi sistem mogao normalno da funkcioniše, potrebno je odnos 3,5:1.

Zbog loše naplate doprinosa, prošle godine, država je za penzije, iz ionako praznjikavog budžeta, dala 230 milijardi dinara. Izdvajanja iz budžeta su kontituirano rasla - u 2008. na najstarije je išlo 138 milijardi dinara, u 2009. godini 214 milijardi, a 2010. oko 219 milijardi.

Na pitanje da li će novi propisi značiti i uskraćivanja zarada radnicima, Radosavljević kaže da Poreska uprava isključivo želi da pomogne radnicima.

- Izmene zakona idu u prilog upravo zaposlenima. Cilj je obezbediti im sigurnost da će uz zaradu imati uplaćene i doprinose. Poslodavac i radnik, pritom, imaju ugovorni odnos po kome se firma obavezuje na isplatu zarade i zakon mora da se poštuje - rekao je Radosavljević, izbegavajući da konkretno odgovori na pitanje da li će novi propisi ostaviti radnike bez plata.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže za “Blic” da nije prirodno da se naplatom poreza bave privatne kompanije.

- Zna se šta je posao Poreske uprave, a šta banaka. Dobili smo podatke iz zemalja EU i onih u okruženju - Francuske, Nemačke, Luksemburga, Belgije, Litvanije, Austrije, Mađarske, Bugarske, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Hrvatske i nigde banke ne kontrolišu poslodavce - rekao je Dugalić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra, međutim, da prebacivanjem posla na banke, Poreska uprava priznaje da nije u stanju da obavlja svoj posao kako treba.

- Ako se bude insistiralo da nema isplate zarade bez doprinosa, možemo da očekujemo da će veliki broj firmi od 1. jula otići u blokadu - smatra Stevanović.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije podseća i da 18,2 odsto firmi isplaćuje zarade redovno, a da su kod 42,5 odsto firmi, zakašnjenja veća od 60 dana.

- Računica pokazuje da oko 80 odsto ljudi neredovno prima zarade. Ako izuzmemo javni sektor, to je oko 972.000 zaposlenih, a sa novim propisima od 1. jula treba očekivati veće probleme. Kada isplata doprinosa postane obaveza, treba očekivati veća kašnjenja plata ili neplaćanja jer je u privredi sve manje para - smatra Rajić.

Poslodavci su obavezni da od bruto zarade isplate 11 odsto doprinosa za Fond PIO, 6,75 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje, zatim 0,77 odsto dažbina za Nacionalnu službu za zapošljavanje i 12 odsto poreza državi. Poslodavac će ta četiri doprinosa ubuduće plaćati na jedan račun, tako da će taj proces za njega biti jeftiniji jer je to do sada činio na četri odvojena računa pa je i bankarska provizija bila veća.

Do pre desetak godina uplatu doprinosa je kontrolisao SDK. Praktično, nijedan nalog privrednika nije mogao da prođe u banci bez pečata SDK koji je bio dokaz da je firma uredno izmirila sve obaveze prema državi i zaposlenima. Sada to nije slučaj, a mnogi strepe šta će biti od 1. jula.