Da li je rešenje za spas evrozone u dodatnim milijardama?

Objavljeno: 30.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Danas i sutra (30-31.3) u Kopenhagenu zasedaju ministri finansija EU. Oni žele da donesu odluku o povećanju fonda za spas prezaduženih zemalja evro-zone. Ali oko tog pitanja ne vlada velika sloga…

Komesar Evropske unije za privredu i valutu, Oli Ren, ostaje hladnokrvan i kada barata mnogim milijardama: „O daljem povećanju našeg finansijskog štita ćemo odlučiti u Kopenhagenu. To će nam pomoći da razvejemo sve sumnje u našu volju da prevaziđemo krizu.“

Ren je ministrima finansija predočio više načina na koje volumen fonda može da se kombinuje, ograniči i poveća. Ren se zalaže za volumen od gotovo bilion evra, što bi bilo dvostruko povećanje dosad planiranog Fonda za spas evra ESM.

Grčka, Portugalija, Irska…

Nemačka dugo za to nije htela ni da čuje, a sada kancelarka Merkel hoće da dosadašnji finansijski štit EFSF i novi permanentni fond ESM rade paralelno. Rezultat: „volumen spasa“ od 700 milijardi. Kancelarka je rekla da EFSF ističe sredinom sledeće godine, kao što je i planirano, a da je u njega već ušlo 200 milijardi evra, te da može da zamisli da tih 200 milijardi teku paralelno sa 500 milijardi iz fonda ESM dok ih zemlje iz programa ne vrate. To bi u slučaju Grčke trajalo 25 godina.

Pored Grčke, i Portugalija i Irska dobijaju finansijsku pomoć. U okviru tog modela, teoretska suma kojom jemči Nemačka iznosi 400 milijardi evra. Doduše, malo je verovatno da bi čitava suma morala da se uplati odjednom. Do sada je nemačka gornja granica za to jemstvo iznosila 211 milijardi. Koliko novca zapravo treba da bude u fondu spasa? Guntram Volf, belgijski stručnjak za finansije, za DW kaže:

- Na to se ne može jednostavno odgovoriti. Sve zavisi od toga protiv kojih problema se borimo ovim štitom. Trenutno je važno da se stranim investitorima pošalje signal da mi spasavanje evra ozbiljno shvatamo. Ali, ako velika zemlja poput Španije izgubi pristup tržištu i dospe pod finansijski štit, moraće da se relativno brzo izdvajaju velike sume. O Italiji da i ne govorimo. Postavlja se pitanje da li je čitava ova konstrukcija uopšte podesna za spasavanje dve velike države. Mislim da u to sumnja sve više ljudi..

„Sa tržištem ne sme da se cicijaši“

Sumnje gaji i Angel Gurija, Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD. On je pred sastanak u Kopenhagenu ponovio svoj stari zahtev da se volumen fondova spasa poveća na bilion evra. On se poziva na tržišnu psihologiju:

- Kada imaš posla sa tržištem, moraš da se isprsiš, a ne da cicijašiš. Ako tržište očekuje 50, a traži 70, daj mu 100. Onda tržište neće sumnjati da si voljan i sposoban. Razumeš?

I američki ministar finansija Timoti Gejtner, kao i mnogi drugi američki stručnjaci za ekonomiju, traži da se na raspolaganje stave zapravo neograničene sume. Kancelarka Merkel je rekla da je krizu najbolje kontrolisati uz najnovije povećanje volumena fonda za spas evra. Ali, ona je do sada već više puta morala da menja pozicije.

27.08.2012