Dolar nedodirljiv, a pao 98 odsto

Objavljeno: 29.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, SEEbiz

Nakon što su mu uvedene sankcije od strane SAD i EU, Iran je objavio da će naftu prodavati i za zlato i druge valute, a ne samo za američke dolare.

To je obnovilo staro pitanje gubi li dolar status valute u kojoj većina država sveta čuva svoje devizne rezerve i hoće li u toj ulozi dolar zameniti zlato, evro, japanski jen ili kineski juan, ili čak možda neka njihova kombinacija.

Amerikanci su na iransko saopštenje odmah reagovali procenom da uzimanje zlata za naftu samo pokazuje koliko im je onemogućeno normalno funkcionisanje na svetskim novčanim tržištima, pa su odmah odlučili da blokiraju i transfere zlata i drugih plemenitih metala Iranu.

Kada bi dolar zaista prestao da bude valuta državnih i drugih rezervi, posledice po Sjedinjene Države bile bi ozbiljne. Zemlja bi imala puno manje političkih opcija, ne bi imala toliko mogućnosti da se zadužuje i manipuliše vrednošću dolara iz čisto ekonomskih potreba. Amerika više ne bi mogla da emituje neograničene količine novca radi izvlačenja iz recesija i ne bi mogla tako mirno da ignoriše ogromni javni dug. Ali, za Ameriku nema opasnosti da bi se to moglo i dogoditi u dogledno vreme. Razlog zbog kog se dolar tako naširoko koristi, i zbog kog se većinom svetskih roba trguje u dolarima, leži u tome što nijedno drugo valutno područje u svetu nema toliko duboka i likvidna tržišta. Dolar jednostavno nema zamene.

Tezu da će dolar izgubiti ulogu i važnost “rezervne valute” podgrejao je pola godine ranije i britanski Fajnenšel Tajms kada je objavio da većina menadžera deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama očekuje da će dolar biti zamenjen “portfeljem valuta” u sledećih 25 godina.

Međutim, ideja da će zlato zameniti dolar u velikoj meri je apsurdna, budući da se Sjedinjene Države, naime, u svojim nacionalnim rezervama imaju najviše zlata na svetu - 2009. godine bilo ga je u Fort Noksu 8.133,5 tona i zlato je činilo 68,70 posto američkih državnih rezervi.

Ipak, iako ima veliku podlogu u zlatu, nezadovoljstvo dolarom u svetu raste zbog neprekidne enormne emisije novih količina te valute i povećanja potrošnje američke vlade. To izaziva strah svih koji čuvaju dolare od gubitka njegove kupovne moći, koja je već u proteklih sto i više godina bila enormna.

Od 1900. godine do danas američki dolar je izgubio oko 98 posto svoje kupovne moći. Danas treba platiti 50 dolara za iste proizvode i usluge koji su na početku 20. veka koštali jedan dolar; odnosno, s jednim dolarom se danas može kupiti i platiti 50 puta manje proizvoda i usluga (stvarne, realne vrednosti) nego na početku prošlog veka.

Toliko je dolar izgubio vrednosti zbog inflacije, ali toliki je bio i “inflatorni porez” koji su Sjedinjene Države “naplatile” svima koji su u poslednjih sto godina držali dolare kao "zalog za budućnost". Kad se to sve zna, lakše se razume i samouverenost i samopouzdanje sa kojom se Sjedinjene Države i danas zadužuju - nema sumnje da će inflacija vremenom “pojesti” znatan deo i tog današnjeg duga.