Uvođenje evra je nemoguća misija

Objavljeno: 29.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Alo

Uvođenje evra umesto dinara olakšalo bi poslovanje privrede, a građanima obezbedilo nešto jeftinije kredite i niže cene, ali samo na kratak rok.

Sa druge strane, državu bi to koštalo smanjivanja deviznih rezervi, gubitka monetarne i ekonomske nezavisnosti, kao i gubitka poverenja partnera u EU, što su i glavni argumenti protiv jednostranog uvođenja evra.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, smatra da sa uvođenjem evra Narodna banka Srbije i vlada ne bi više mogli da manipulišu dinarom, tako da su priče o uvođenju evra "besmislene i deplasirane" sve dok imamo visoku inflaciju, javni dug i veliku javnu potrošnju.

- Za prelazak na evro Srbija bi morala da traži dozvolu od Evropske centralne banke i najverovatnije je ne bi dobila jer je za ulazak u evrozonu, pored članstva u EU, potrebno da dve uzastopne godine imamo nisku stopu inflacije, budžetski deficit, javni dug, dugoročne kamatne stope, kao i stabilnu valutu - navodi Prokopijević.

Prokopijević smatra i da je poslednji trenutak za prelazak na evropsku valutu bio nekoliko meseci pre uvođenja evra U Crnoj Gori.

-To bismo izveli na isti način kao i Crna Gora, uzeli bismo prvo nemačku marku jer je bila glavna rezervna valuta, a posle toga bismo prešli na evro- kaže Prokopijević.

On ocenjuje da bi ove uslove Srbija mogla da ispuni za pet do šest godina -pod uslovom da ovog časa prione na taj posao“ i objašnjava da visoka stopa inflacije, koju ima i Srbija, devalvira valutu jer povećava troškove rada, to jest plate i penzije, zbog čega država postaje nekonkurentna.

- Zbog toga nam EU ne bi dozvolila uvođenje evra, pogotovo sada, kada već ima probleme sa teritorijama koje nisu njene članice, a koriste evro - istakao je Prokopijević, koji lek za stabilizaciju deviznog kursa vidi u nominalnom smanjenju plata i penzija, odnosno smanjenju javne potrošnje.

S njim se slaže i Saša Đogović iz IZIT-a, koji upozorava da se čak i uvođenjem evra ne bi rešili problemi naše privrede i građana.

- Možda bi to u nekom kratkom roku obezbedilo neku stabilnost, ali dugoročno gledano, evro ne bi rešio problem nekonkurentnosti naše privrede i niskog životnog standarda. Ako želimo valutu od poverenja, potrebno je da vlada smanji troškove javnog sektora i pomogne realnom, pre svega izvozno orijentisanom - istakao je Đogović.

Podsetimo, evro kao zvanično sredstvo plaćanja, osim 16 članica evrozone, koriste i veoma male evropske zemlje kao što su Monako, San Marino i Vatikan, ali na osnovu posebnog sporazuma sa EU. Tu valutu, međutim, i bez odobrenja EU upotrebljavaju još i Crna Gora, Kosovo i Andora.

Što se Srbije tiče, koja vodi politiku „plivajućeg deviznog kursa“, dinar je tokom februara oslabio prema evru za 3,7 odsto, dok je od početka ove godine domaća valuta oslabila prema evropskoj za pet odsto.