Svaka deseta kreditna kartica ušla u crveno

Objavljeno: 29.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Klijenti banka sve teže se odlučuju za novi kredit. Po tom osnovu bankama duguju 560 milijardi dinara, a to je neznatno više nego prethodnog meseca. Razloga za to ima na pretek: rast evra, male plate, kriza... našlo bi se još za nabrajanje.

Ipak, nedavno objavljeni podaci Kreditnog biroa Srbije govore da dosta građana nije baš mnogo razmišljalo kada su se zaduživali. Izgleda da su prečesto u odnosu na svoje mogućnosti koristili minuse i plaćali kreditnim karticama. Danas im vraćanje najskupljih pozajmica najteže pada, tako da, dok građani s otplatom kredita kasne u 3,9 odsto slučajeva, kod pozajmica vezanih za kreditne kartice i dozvoljene minuse situacija je mnogo alarmantnija. Kod kreditnih kartica učešće docnje iznosi 10,3 odsto, a kod minusa 8,2. Istovremeno, podaci Kreditnog biroa Srbije govore da same brojke dugova po ovom osnovu uglavnom stagniraju.

Tako je suma dozvoljenog prekoračenja porasla sa 41,28 milijarde dinara na 41,55. Kod kartica banke su iznos klijentima za korišćenje povećale u dva prethodna meseca sa 76,92 milijardi dinara na 77,82. Međutim, klijenti su na to ostali mrtvi hladni pa se iznos korišćenih pozajmica zaustavio na „nuli” – 36,44 milijarde dinara. Za bankare je ova nula verovatno „negativna”, za klijente „pozitivna”. Jer, dok jedni neće ubeležiti veći prihod, drugi bar neće uvećati dugove.

Ipak, i ono što se vraća klijentima sasvim je dovoljno da bankare još ne boli glava. Jer, kamate za ova dugovanja su prilično visoke i kreću se od 1,4 posto do 2,8 na mesečnom nivou. To znači da kod od šale godišnje prelaze 25 i 30 posto.

Klijenti očigledno znaju da je to preskupo pa ove dugove prave samo kada moraju, odnosno kada im je novčanik totalno prazan. U „minus” se može ići, ali, ako je izvodljivo, najrazboritije je na nekoliko dana. Što se tiče kreditnih kartica, ako se već pazari na taj način, najbolje je praviti manje dugove ili, ako se može, prebaciti ovaj zajam putem refinansiranja na standardni kredit čim se za to stvore uslovi. Kamata će biti manja, kao i broj rata, što znači da će i ukupan troška klijenta dostići na kraju otplate manji iznos.

Kao uteha klijentima koji plaćaju ove preskupe kamate može poslužiti to što su one bar u domaćoj valuti. Kod minusa u celosti, a i kod kartica uglavnom. To znači da će klijenti bar izbeći probleme s kursnim razlikama, koje od početka godine muče sve koji izmiruju obaveze indeksiranih kredita. Jer, kako je nedavno objasnio sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, kada kurs poraste pet posto, i naše obaveze porastu u odnosu na sadašnja dugovanja građana 28 milijardi dinara.

To dovoljno govori o tome zašto građani novo zaduživanje izbegavaju.

27.08.2012