Ne srljajte sa tužbama protiv banaka

Objavljeno: 28.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Od 33 banke koliko posluje na teritoriji Srbije, njih 13 tuženo je od strane klijenata pred osnovnim sudom, a po osnovi naknade štete i neosnovanog bogaćenja, pokazalo je istraživanje portala Kamatica.

Podaci portala sudova o parničnim sporovoima koji se vode pred prvim osnovnim sudom, gde su fizička lica tužioci, a banke tužene ukazuju na sledeće: Broj sporova po banci je ispod jednocifretnog broja.

Najveći broj sporova ima Eurobank EFG – devet., potom protiv Banke Poštanske štedionice – šest, treće mesto po broju tužbi dele NLB banka i Volksbank – po tri, a u stopu ih prate: Hypo-alpe-adria, Komercijalna, Piraeus i Procredit banka – svaka po dva. Po jedan aktivan spor imaju: Banka Intesa, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka, Srpska banka, Univerzal banka i Vojvođanska banka.

To su podaci dostupni na portalu sudova, za prvi osnovni sud u Beogradu i da drugostepeni sudovi kao ni osnovni sudovi u ostatku Srbije nisu predmet ovog istraživanja.

Samom činjenicom da je doneta jedna presuda u korist klijenta u procesu koji se vodi protiv banke, mnogi građani će nesumnjivo biti ohrabreni da tuže banke. Međutim, u taj "posao" ne biste trebali da ulazite nasmotreno.

Prvi razlog je taj što sudovi ne gledaju blagonaklono na osobe koje potežu tužbu pre nego što se iscrpe sve pravne mogućnosti. U slučaju da smatrate da ste oštećeni u odnosu sa bankom trebalo bi prvo da pokušate da rešite spor u razgovoru sa bankom, pismenim putem uz prigovor banci, a potom i uz prigorov upućen NBS-u odnosno uz medijaciju Narodne banke Srbije.

Tek ukoliko ste iscrpeli sve pravne mogućnosti, tužba je preporučljiv potez.

Drugi razlog zašto ne treba žuriti sa tužbom je i izbor pravog zastupnika na sudu. Nije neobično da ćete možda biti ubeđivani od strane nekog zastupnika da ćete na brzinu dobiti spor, sada kada je jedna presuda doneta.

Međutim, izbor lošeg zastupnika u prkasi ne donosi dobre rezultate. To pokazuje i spor koji se završio za manje od dva meseca.

Naime, krajem prošle godine 78 korisnika, preko pravnog zastupnika je podnelo tužbeni zahtev za naknadu štete protiv jedne od Grčkih banaka.

Ubrzo, posle novogodišnjih praznika, sud je, razmatrajući zahtev zaključio sledeće: da tužba ne sadrži ni osnovne elemente kao: naziv suda kome se upućuje, imena i prezimena stranaka, prebivalište, boravište ili sedište stranaka koje zastupa, dokaze za tvrdnje, vrednost predmeta spora....

Ovo je redak, ako ne i jedinstven slučaj, da se, u toku predmeta, na portalu sudova, daje školska lekcija o temi: kako napisati tužbeni zahtev.

Podsećamo da, novi Zakon o parničnom postupku ne poznaje, više, kategoriju pravnog zastupnika već samo advokate kada su u pitanju sporovi koje vode fizička lica.

Rešene predmete nismo obuhvatili ovim istraživanjem jer je većina završena u korist banke, što odbijanjem tužbe, što presudom na osnovu rasprave – odbijeno. Drugi deo predmeta, iz kategorije „rešeni predmeti“ se nalazi na drugostepenom sudu.

27.08.2012