Dok neki s nestrpljenjem očekuju povratak na radna mesta, bez obzira da li im je rad u prethodnom periodu bio obustavljen ili su radili od kuće, jedna strana tog povratka sigurno i brine i obavezuje poslodavce
Oni će sada imati mnogo više i odgovornosti i obaveza, a kako bi prvenstveno zaštitili zdravlje radnika, a potom i kompaniju.
Pored neophodnih dezificijenasa, maski i rukavica koje bi trebalo da ima svako radno mesto, dodatna briga je i na koji način organizovati rad u takozvanim open spejs kancelarijama, jer je jedna od mera i ograničen broj ljudi u zatvorenom prostoru.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević apelovao je na poslodavce više puta. Prema propisanim merama, proces rada treba organizovati tako da se strogo poštuju sve higijensko-tehničke mere za sprečavanje širenja zaraze. To pre svega podrazumeva ograničen broj ljudi u prostoriji i korišćenje zaštitnih maski.
Higijena u kancelariji, navodi resorno ministarstvo, moraće da bude na prvom mestu: sve površine, a pre svega radni stolovi, tastature i telefoni redovno moraju biti dezinfikovati sredstvom na bazi alkohola. Neki od saveta su da se na više mesta u kancelariji postave kutije sa papirnim maramicama i ubrusima, ali i obezbede zaposlenima hirurške maske za lice.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da je za radnike u zatvorenom prostoru najbitnije da su dovoljno udaljeni jedni od drugih i da imaju prirodan protok vazduha. Stoga, kaže, veliki problem može biti tip ventilacije u poslovnim zgradama, jer kruženje mikročestica može biti izvor zaraze.
"Postoje određeni tipovi ventilacije koji sprečavaju kruženje mikročestica, ali je to skupa tenologija, koje uglavnom kod nas nema. Izvori ventilacije mogu masovno da zaraze ljude. Mnogo je bolje rešenje da ko ima prozore, pusti prirodan protok vazduha, što kažu i vodeći svetski stručnjaci", ističe Rajić.
Govoreći o merama distance, naš sagovornik istiće da bi u svakoj kancelariji moralo da se primeni ono što je propisano praktično i za kafiće.
"Ako je redovan razmak dva metra, a ljudi ceo dan sede, trebalo bi da bude barem četiri. Firme će recimo, ako su imale neiskorišćene delove za sastanke ili prostor koji nisu koristili, rasporediti ljude po prostorijama, da bi dobili maksimalnu popunjenost na četiri metra. U određenoj meri, ali delimično tu mogu biti od pomoći i paravani koji bi bili postavljeni između radnika, jer je opet problem što virus kruži kroz vazduh", objašnjava Rajić.
Rajić navodi primere određenih osiguravajućih kuća koje su uvele dežurstva ili smenski rad, tako da radnici dolaze u različito vreme na posao, kako bi koncentracija ljudi u prostorijama u isto vreme bila manja.
"I dalje je preporuka da svaka firma koja može da organizuje rad od kuće, to i uradi. Mnogo je bolje da firma, umesto da ulaže novac u zaštitna sredstva, markice za prevoz, rukavice, maske, da zapravo plati softvere ili programe za praćenje učinka zaposlenih od kuće. Čak i u firmama koje se bave proizvodnjom, što im je sada otežano, je preporuka da svi segmenti administracije, menadžmenta i recimo računovodstva rade od kuće", navodi Rajić.
Neophodno je, kaže i dezinfikovanje površina, ali pre svega toaleta na svakih pola sata jer je dokazano i da je virus prisutan u mokrim čvorovima. Rajić ističe da problemi mogu nastati i za mesec dana kada bude oko 30 stepeni, a klimatizacija se nikako ne preporučuje, pa će stoga biti veoma teško da se radi.
"Firme bi trebalo da urade dobru reorganizaciju. Ljudi moraju da misle na to, jer ako se zaposleni, razbole, čak i da ne bude posledica po zdravlje, posao će da trpi jer firma neće imati nikoga da radi mesec dana", zaključuje Rajić.
Ostavi komentar