Indikativni kurs Evra na dan 29.10.20. :: 117.5759 rsd
Tekst objavljen: 15.06.2020 12:35        


Jedan od daljih koraka u digitalnoj transformaciji privrednog ambijenta u Srbiji je regulisanje kriptoimovinskih prava kako bi se unapredila pravna sigurnost prilikom trgovanja kriptovalutama, poput bitkoina, i zaštitili građani koji na ovaj način investiraju

Za dalju digitalizaciju je potrebno doneti zakon o kriptoimovini

U Narodnoj banci Srbije (NBS) dodaju da je cilj donošenja pravne regulative, na kojoj će u narednih pola godine raditi predstavnici nekoliko institucija, pre svega unapređenje pravne sigurnosti u transakcijama sa kriptoimovinom, zaštita investiranja u kriptoimovinu i bolja pozicija Srbije u međunarodnim okvirima u smislu atraktivnosti poslovnog ambijenta vezanog za trgovinu kripto-imovinom.

"Jedan od daljih koraka u digitalnoj transformaciji privrednog ambijenta u Republici Srbiji je regulisanje kripto-imovinskih prava", kaže za Tanjug viceguverner NBS Dragana Stanić navodeći da je Centralna banka neodvojivi deo ovog procesa.

Podseća da je u prethodnom periodu u procesu digitalizacije NBS implementirala niz međunarodnih preporuka.

"Na predlog guvernera NBS, ta oblast je delimično već i regulisana u našoj zemlji, odnosno još 2017. godine u naš pravni okvir su implementirane međunarodne preporuke FATF-a u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma", objašnjava Stanić i dodaje da su od tada i kripto-menjačnice i platforme za trgovinu virtuelnim valutama pod nadzorom NBS.

Predstavnici blokčejn industrije u Srbiji kažu da je važno pravno regulisati ovu oblast jer će to omogućiti našim kompanijama da ostanu u zemlji, odnosno da ne otvaraju svoja predstavništva u drugim državama. Srpska blokčejn inicijativa je nastala kao udruženje firmi koje se bave blokčejnom, ali članice su i firme iz drugačijih oblasti poslovanja.

Blokčejn je nova tehnologija koja je omogućila da se bez posrednika poveže mnogo igrača na tržištu. Prvo je to urađeno u finansijskom sistemu sa kriptovalutama ali sve više ga vidimo u drugim delovima finansijskog sistema, suplaj čejnu (supply chain - lanac snabdevanja), u primena softvera vezano za digitalni identitet..., navodi predsednik Srpske blokčejn inicijative Ivan Bjelajac.

Blokčejn je doveo, prema oceni Bjelajca, do demokratizacije podataka u svetu. Međutim, cela ova oblast nigde u svetu nije u potpunosti regulisana zakonskim rešenjima.

"Važno je da se tržište kod nas reguliše zakonom kako domaće firme ne bi otvarale predstavništva u drugim državama koje budu ovu oblast prve regulisale", ističe Bjelajac. Nema tačnog podatka koliko ima firmi koje se bave blokčejnom u našoj zemlji, procena je oko 400, ali obzirom da svaka softverska firma može da se bavi i ovim segmentom, moguće je da je ta cifra značajno veća.

"Dosta je teško reći koliko ima firmi i pojedinaca koje se bave ovom tehnologijom u zemlji. Svaka softverska firma u Srbiji može lako ući u ovaj sektor. Rekao bih da je dosta Srba i srpskih firmi ušlo u ovaj svet, ima dosta Srba po inostranstvu koji se bave blokčejnom kao i domaćih kompanija".

Srbija je, dodaje, bila jedna od zemalja pionira u primeni blokčejn tehnologije te se predstavnici ove zajednice nadaju da će buduća zakonska rešenja doneti jasna pravila u ovom delu IT industrije.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kriptoimovina ivan bjelajac kriptovalute dragana stanić Narodna banka Srbije

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana