Biti turistički vodič je zanimanje koje spada u najlepše poslove, međutim, kroz ovaj poziv može se i zaraditi - samo dnevnice se kreću od 2.000 do 7.000 dinara
Tokom vikenda u Srbiji i svetu obeležen je Svetski dan vodiča, a da bi se neko zaista i zvao vodičem u Srbiji, potrebna mu je licenca. Vlada veliko interesovanje, ali je poznato da mnogi odustaju posle prvih testova. Iako turistima deluje inspirativno, prema rečima Borisa Tota, koji je stekao zvanje turizmologa i turističkog vodiča, iza svakog profesionalca su godine priprema, učenja i odricanja. Kada je neko zaposlen u turističkoj agenciji to ne znači da je i vodič.
Tot kaže da turistički vodič, ako želi da radi samostalno, ima pravo da bude preduzetnik.
- U tom slučaju su dužni da plaćaju porez i doprinose. Frilenseri su otvoreni za svaku agenciju, ali moraju imati ugovor sa agencijama - kaže Tot.
U manjim gradovima vodiči obično imaju stalni posao pored kojeg su angažovani za vođenje. Registrovani kao privrednici mogu solidno da žive od zarade, a oni kojima je to dopunski posao po turi imaju dnevnicu 2.000 do 7.000 dinara. Pojedinci su i bolje plaćeni, ali ima i onih koji pristaju da "za 3.000 budu ceo dan vodiči deci u dabldekeru", što na prvi pogled nije loše, ali, taj novac nije dovoljan za tri obroka, rad, organizaciju, brigu i edukaciju.
U većim gradovima su veće dnevnice.
- Lokalni vodič u većem gradu u Srbiji za klasično razgledanje grada za strance može da dobije 40 do 50 evra. Za celodnevno angažovanje 60-70. Istovremeno, u Budimpešti vodič za dva sata dobije 80 evra, a za ceo dan 150. U Austriji za dva sata vodiči dobijaju oko 150 evra, a za ceo dan 300, dok se u Italiji nekoliko sati plaća 200, a ceo dan i više od 300 evra – kaže turistički vodič i turizmolog.
Zarade u agencijama za agente su prosečne, zavise od agencije do agencije, a uz bolju platu idu i veće obaveze, naročito u većim agencijama. Kreću se od oko 50.000 dinara, ali to ne važi za vodiče "jer njihov rad i zaradu ne treba mešati". Ako je vodič ujedno službenik u ugovoru u radu se ne navodi rad vodiča, već to spada u odvojen posao.
Da bi neko bio turistički vodič u Srbiji mora da ima najmanje završenu srednju školu i položen ispit pri Ministarstvu za turizma, trgovinu i telekomunikacije.
- U stranim državama, Italiji ili Austriji, taj kurs traje dve do tri godine i bazira se isključivo na određene gradove. Lokalni vodič u Veneciji nema pravo da vodi u Firenci. Kod nas kurs traje godinu dana i potrebno je da osim maternjeg govori jedan strani jezik, a prednost je ako govori više jezika. Polaže se teorijski deo i praktični. Mora se detaljno i dobro poznavati Srbija, njena istoriju, geografija, gradovi - kaže Tot.
Dobar turistički vodič je najčešće onaj koji ima završen fakultet iz oblasti istorije, geografije, istorije umetnosti ili religije. I pored toga edukacija ne prestaje.
- Turistički vodič ne uči samo iz knjiga, već i na terenu mora da prepozna prostor, maršrutu, da ume da usmeri druge. Smatra se da mora da bude harizmatičan i da ima osobine koje će mu pomoći da privuče slušaoce. Na radnom stolu ima mnogo knjiga, mapa, bajke, anegdote. Literatura je dostupna, ali treba znati izabrati pravu - kaže Tot.
Mnogi već rade u agencijama i naknadno završavaju kurs za vodiča. U svakoj državi turistički vodiči moraju biti državljani te države i ako možda nisu, moraju posedovati licencu te države. Tako osoba koja ima srpsku licencu nema pravo da govori na tlu Italije.
Vodiči se uglavnom specijalizuju za određene teme i regione. Tot voli da sarađuje sa lokalnim vodičima iz Srbije, jer oni koji rade na Zlatiboru sigurno bolje znaju taj kraj od njega kome su sve priče Subotice i okoline u malom prstu. Zato lokalni vodiči uvek imaju prednost u odnosu na druge za krajeve u kojima žive. Znaju zanimljivosti koje se ne nalaze u knjigama, a ta vrsta znanja je najinteresantnija turistima.
- Primećujem da svi vodiči imaju specifičan stil odevanja, a najbitnije je da budu uredni i pristojni. Mnoge agencije imaju i uniforme. Licenca mora da bude istaknuta - kaže Tot i ističe da vodič mora dobro da vlada znanjem.
Nedostaju vodiči sa znanjem kineskog, arapskog, turskog...
Turističkih vodiča u Srbiji ima dovoljno, ali nedostaju oni koji sprovode ture, recimo, do Grčke i drugih turističkih destinacija. Ta vrsta vođenja, čak i kada je dobro plaćena, smatra se manje popularnom i iscrpljujućom.
- U deficitu su vodiči koji govore kineski, arapski, turski i druge za nas još egzotičnije jezike - kažu u turističkoj agenciji.
Ostavi komentar