Predstavnici četiri najveće toplane u Srbiji i Poslovnog udruženja "Toplana Srbije" ocenili su u Nišu da je trenutno nemoguće prognozirati cenu gasa i cenu grejanja na početku sledeće grejne sezone
O izazovim s kojima su se susretali u minulog grejnoj sezoni i izazovima koji im predstoje ove godine bilo je reči na skupu organizovanom na niškom Mašinskom fakultetu, a prisustvovali su predstavnici toplana iz Niša, Beograda, Kragujevca i Novog Sada, kao i predstavnici „Toplana Srbije“.
Direktor „Toplana Srbije“ Dejan Stojanović istakao je da do kraja maja neće biti nikakvih preciznih podataka o cenama gasa i ceni grejanja.
Stojanović je podsetio da uskoro ističe desetogodišnji ugovor s ruskim partnerom i dodao da se ne zna koliko će ubuduće koštati gas.
"Dosadašnja cena gasa za toplane bila je 333 dolara za 1.000 kubika, a na berzama je sada cena gasa 1.000 do 1.100 dolara. Vrlo je neizvesno i neozbiljno davati bilo kakve prognoze barem do polovine maja ili do kraja maja", istakao je Stojanović.
Podsetio je da 17 od 60 srpskih toplana nema mogućnost supstitucije prirodnog gasa, tako da od 12 miliona kubika gasa koliko se prosečno tokom zime dnevno uvozi, oko million do 1,2 miliona kubika mora da se ostavi za te toplane i "široku potrošnju".
Direktor niške "Gradske toplane" Predrag Milačić izjavio je da za sada nema nikakvih indicija da postoji realna opasnost da ne bude energenata za predstojeću grejnu sezonu.
"U ovom trenutku ne znamo koja će im cena biti jer predstoji potpisivanje višegodišnjeg ugovora za snabdevanje naše zemlje gasom. Na osnovu kretanja cena energenata na evropskom tržištu u proteklih godinu dana, očekujemo da cena bude značajnije viša od dosadašnje, ali za sada je preuranjeno da o tome pričamo", rekao je Milačić. Kako je kazao, od svih toplotnih izvora u Nišu, jedino toplana u Ulici Majakovskog nema kao alternativu korišćenje mazuta ili lož ulja.
Izvršna direktorka za proizvodnju i toplotne energije JKP "Beogradske elektrane" Ivana Kalanja rekla je da se za grejanje korisnika u Beogradu gas koristi sa učešćem od 96 odsto.
"Mi trošimo u 'pikovima' dnevno preko tri miliona kubika gasa, a to znači 3.000 tona dnevno mazuta. Svakako ćemo nabaviti neke količine mazuta, ali to je samo za havarijske situacije i za neke 'pikove'. Naša zavisnost od gasa je veoma velika i to utiče na naše poslovanje", naglasila je Kalanja.
Rukovodilac sektora za proizvodnju toplotne energije "Novosadske toplane" Dušan Macura je rekao da je zavisnost te toplane od gasa stopostotna.
Macura je kazao da bi u narednih deset godina taj sistem mogao da se transformiše i da smanji zavisnost od fosilnih goriva korišćenjem toplotne energije, korišćenjem potencijala biomase i otpadne toplote iz spalionice koja će graditi u Novom Sadu.
"Sada je to postalo mnogo izazovnije zbog vremenskog okvira. Mi dolazimo u situaciju da može da se desi da u oktobru 1.000 kubika gasa košta 700 dolara i onda nema instant odgovora. Nemoguće je u oktobru pripremiti sisteme daljinskog grejanja da se oni u kratkom vremenskom periodu transformišu", izjavio je Macura.
Velika većina Beograđana nije nikada shvatila da plaćanje grejanja nije kupovina m2 stana (koji je već u njihovom vlasništvu) već da je cena t.j IZNOS od 1432,71 [din/m2 god] sa kojim se akontaciono zadužuju predstavlja proizvod dve veličine : količina kwh/m2 stana godišnje koja se fakturiše pomnožena sa prodajnom cenom za kwh.
Tako se količina od 189,2615 [kwh/m2 god] x 7,57 [din/kwh] = 1432,71 [din/m2 god], a sa novim cenovnikom od Novembra 2021, ta količina je veća 204,6728 [kwh/m2 god] x
7,00 [din/kwh] = 1432,71 [din/m2 god]. Plaćanje prvih 6 mneseci kupljeno je 94,6308 kwh a sa novim cenovnikom za 6 meseci je kupljeno još 102,3364 kwh/m2 stana, što ukupno iznosi 196,9672 kwh/m2 stana.
U sezoni 2021/2022 isporučeno je očitavanjem isporučene količine kwh kalorimetrom za ceo objekat mesečno i delenjem sa ukupnom stanbenom površinom sledeće količine:
U Okt= 9,0868 kwh/m2 stana; u Nov= 12,7991 kwh/m2 ; u Dec= 19,5772 kwh/m2 ; u Jan= 22,5275 kwh/m2 ; u Feb= 13,6750 kwh/m2 ; u Mar= 14,8336 kwh/m2 i u Apr= 6,6848 kwh/m2 stana za plaćanje, što je UKUPNO= 99,1840 kwh/m2 stana.
Ako od kupljenih 196,9672 kwh/m2 stana oduzmemo 99,1840 kwh isporučenih dobiće se 97,7832 kwh koji su plaćeni i treba obračunom da se prikaže, ali se to godinama ne čini već se taj novac nezakonito zadržava, što građani nisu svesni jer se prikazane količine kupljene i isporučene ne prikazuju u računima INFOSTANA.
Korisnik stana od 60 m2 je oštećen ne vršenjem OBRAČUNA za : 60 m2 x 97,7832 kwh/m2 = 5.866,992 kwh x 7,00 din/kwh = 41.068,94 din. Koliko su oštećeni Beograđani koji imaju oko 22.000.000 m2 stanbene površine približno iznosi 22.000.000 m2 x 684,48 din/m2 = 15.058.560.000 din. Neosporna je činjenica da se svake godine plaćaju dve grejne sezone što traje unatrag decenija. Tako su platili i kwh za narednu grejnu sezonu, a toga nisu svesni.