"Upozoravamo vas da se radi o pokušaju krađe vaših podataka, takozvanom fišingu, pa ako dobijete lažni mejl u ime različitih banaka - ne odgovarajte na njega i ni u kom slučaju ne otvarajte link"
Ovakvu vrstu upozorenja proteklih dana dobili su, od svoje banke, klijenti više različitih banaka u Srbiji. Iako smo ubeđeni da bismo svaku prevaru lako prepoznali, u stvarnosti često - nije tako.
„Banke ulažu velike resurse u bezbednost – tražeći načine kako da zaštite istovremeno i sebe i klijente, jer se pored novca, u bankama čuvaju i podaci o računima, transakcijama i lični podaci klijenata. Danas, u eri modernog bankarstva, klijenti sve manje posećuju filijale, a većinu bankarskih poslova obavljaju elektronskim putem. Stoga i banke i klijenti moraju biti svesni pretnji koje vrebaju u sajber prostoru“, kaže za portal N1 Vladimir Mićić, direktor Službe za upravljanje rizicima bezbednosti Erste banke, koji je učestvovao na ovogodišnjoj Nacionalnoj sajber konferenciji.
Tu je, dodaje Mićić, važno pitanje – kako da se, kao klijenti koji koristimo mobilno bankarstvo i druge elektronske aplikacije za plaćanje – zaštitimo od pogrešnih koraka koji nas mogu dovesti do toga da postanemo žrtve prevare.
„Stvari treba razdvojiti na tri segmenta. Prvi segment su same aplikacije koje vam banke isporučuju i koje vi svakodnevno koristite. Drugi segment predstavljaju aplikacije kojima banke vrše različite bezbednosne provere“, navodi naš sagovornik.
Te aplikacije, objašnjava Mićić, posmatraju vremenski okvir korišćenja mobilne aplikacije za plaćanje, prate sve one parametre koji se mogu dovesti u vezu jedni s drugima, i na osnovu toga zaključuju da li se radi o redovnoj transakciji i pristupu klijenta, ili se, zapravo, dešava neka neobična radnja koja može da ukaže na neki napad.
„U slučaju da se primeti da određena radnja nije uobičajena, bezbednosni operativni centri banaka dobijaju odgovarajuća upozorenja i na osnovu njih se vrlo brzo reaguje kako bi se utvrdilo o čemu se radi”, navodi Mićić.
Treći segment smo, kako ističe – „svi mi, korisnici, koji sa dužnom pažnjom treba da koristimo internet“.
Ne plaćamo s telefona kojim smo pristupali nesigurnim sajtovima
Na pitanje šta klijenti mogu da urade, sagovornik N1 odgovara – jednostavno isto ono što rade u svakodnevnom životu.
“To znači da ako danas kupujete stan ili zidate kuću, svakako je ne zidate u mračnoj ulici ili ne birate stan u okruženju u kom ne postoji, recimo, infrastruktura, ili jednostavno znate da okruženje nije bezbedno”, kaže Mićić.
Isto je, dodaje, i sa platnim instrumentima.
“Dakle, ne kačimo se na javne vajfaj mreže kada plaćamo. Vodimo računa kada dižemo novac sa bankomata da li smo u dovoljno osiguranom prostoru, da li nam je neko iza leđa, da li neko prisluškuje ili ne. Ako koristimo ove moderne alate za izvršenje plaćanja kao što su Google Pay, Apple Pay – vodimo računa da prethodno nismo pristupali nekim nesigurnim sajtovima, ili još gore skinuli slučajno neki virus, ili došli do nečega što može da ugrozi tu vrstu plaćanja”, objašnjava sagovornik portala N1.
Što je ranije bio novac – danas je podatak
Danas se, ističe Vladimir Mićić – sve svodi na podatke.
“Na osnovu ukradenih ličnih podataka, neko može da vam ukrade ceo vaš identitet. A, kada vam ukrade indentitet, ukrao vam je i novac. I to ne mora odmah da se desi, da se lični podaci odmah iskoriste. Rezultati tih prevara obično dolaze tek nedeljama ili mesecima, a nekada čak i nekoliko godina kasnije, kada zaboravimo šta smo nehotice uradili u nekom prethodnom periodu. Tada posledice mogu biti još veće”, kaže sagovornik portala N1.
Ostavi komentar