Kako bi se omogućilo onima koji nemaju kapital u desetinama i stotinama hiljada evra, a želeli bi da svoju ušteđevinu "uposle", novi projekat u Srbiji pod nazivom "Investiram kvadrat" nudi mogućnost svim zainteresovanim za ulaganje u nekretnine, da ulažu "na gram", piše Blic Biznis o projektu Investiram na kvadrat
Tačnije, novi model investiranja u nekretnine u Srbiji, nedavno predstavljen u NBS, omogućava pojedincima da ulože u deo nekretnine, minimum 1 kvadrat, te da se po isteku investicionog ciklusa (koji je u slučaju nekretnina oko 2 godine) tj. prodaji nekretnine budu isplaćeni jednako njihovom udelu u investiciji.
- Taj model udruženog investiranja nije ništa novo. Ja sam to modelovao kako bi se pristup primenio u nešto u šta prosečan Srbin najviše veruje: cigle i beton. Uloga građevinskog investitora je usitnjena i dostupna je svima tako što je iznos za investiranje smanjen na nivo jednog kvadrata, te se ceo set obaveza investitora, njegovog angažovanja i odgovornosti, učinio transparentnijim na ovaj način kako bi ljudi lakše razumeli kako upravljamo i investiramo njihov novac, objašnjava za "Blic Biznis" Dušan Uzelac, tvorac ovog projekta.
Kako platforma funkcioniše?
On je u razgovoru sa nama istakao da se ne radi o investicionom fondu.
- Ovo je prilagođeno i adaptirano rešenje koje za razliku od fonda, investitora spaja direktno sa projektom gde se njegov novac investira, napomenuo je Uzelac.
Kako kaže, svako ko je zainteresovan može da se registruje na investiram.rs, gde se onda bazi potencijalnih investitora predočavaju projekti koje su odabrani po definisanim kriterijumima.
- To je investicioni butik u koji možete da uđete, razgledate i niste u obavezi, ne morate ništa da uložite. Možete da postavite pitanje, i prosto obaveze nemate. Sledeći korak je da počnemo da redovno šaljemo projekte od interesa za investitore sa konkretnim podacima (tehničkim, građevinskim, vremenskim), dodaje Uzelac.
Kako on dalje objašnjava, kada se neko izjasni da je spreman, i odredi koliko bi kvadrata kupio, okupljaju se svi zainteresovani za investiranje kvadrata u nekretnini i ako ih ima dovoljno zatvara se finansijska konstrukcija te projekat može da počne.
- Nakon toga sleduje potpisivanje ugovora i uplate. Sve je pravno regulisano sa paletom obezbeđenja u uloženo. Sve imamo u vidu, da li će neko uzeti 1 ili 300 kvadrata. Obezbeđenja od raznih slučajeva... To sve zavisi od projekta do projekta i od investitora do investitora. Neki projekti će biti sa troje ljudi, i za njih će biti drugačije nego za projekat od 300 ljudi, objašnjava Uzelac.
Kako će platforma birati građevinski projekte za ulaganje?
- Projekti se biraju kroz 5 koraka. Prvo se radi pravno-imovinska analiza tj. da li je lokacija čista imovinski i neopterećena. Sledeća je urbanistička analiza koja pokazuje šta sve tu može da se izgradi u odnosu na regulativu. Zatim ide građevinska analiza i da li tu ima izazova, podzemnih voda, koje tehnike građenja moraju da se koriste, koje mašine itd. Posle toga ide finansijska analiza, tj. određivanje koliko će projekat da košta i konačno tržišna analiza koja nam kaže po kojoj ceni se kvadrat na toj lokaciji prodaje, detaljno je objasnio Uzelac.
On ističe da cela analiza definiše profitabilnost projekta, i svi projekti su u igri, bilo da analiza pokazuje da će dati povrat investitorima od 25 odsto od uloženog, bilo da analiza pokaže duplo manje povrata.
U suštini nakon prodaje zajednički finansirane nekretnine profit se deli između kompanije koja je izvela radove i vlasnika.
Takođe, Uzelac napominje da u ovom modelu investiranja postoje ugrađeni mehanizmi u slučaju nedovoljnog interesovanja za projekat, tako da niko ne bude oštećen.
- To praktično znači da je model zasnovan na jednoj vrsti poverenja i sa jedne i sa druge strane, jer neko ko se izjasni na primer da hoće da uloži i kupi 5 kvadrata mi očekujemo da je on voljan da ide do kraja. Takođe imamo i mehanizam za one koji hoće da izađu ranije iz investicije, objašnjava on.
"Našem tržištu nedostaje poverenje"
- Ja sam potpuno svestan da na ovom tržištu je nepoverenje prisutno. Ne bi postojala srpska slamarica da ljudi veruju u razne oblike investiranja i ovde ima previše ožiljaka na temu finansija: hiperinflacija, piramidalna banka. Srbin je sa parama lošije prolazio i prosto sa druge strane investiranje je mlada disciplina, drugačija je terminologija, ali sva moguća pravna obezbeđenja ne vrede ako ne postoji poverenje. Ko nema poverenja u osobu koju poverava svoj novac, onda to nije za njega, zaključio je Uzelac.
Ostavi komentar