Šta sve plaćamo na računu za struju?

Na računu za struju plaćamo tarifne zone, ali i porez na dodatu vrednost (PDV) koji je obračunat na akcizu, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Prema njihovim rečima, u tom slučaju računa se porez na porez i ispada da je struja luksuzna roba, a ne životna potreba

"Na računima za struju imamo ukupno 17 stavki i od toga 15 su administrativni nameti ili sadrže te namete.Građani ih mogu videti na poleđini svojih računa", objašnjava član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić.

Odobrena snaga je prvo što zapažamo u gornjem levom uglu i o tome je naš portal već pisao. Kako Rančić podseća Elektro privreda Srbije (EPS) odobrava svim domaćinstvima sa trofaznom instalacijom električnu snagu u visini od 11,04 KW (kilovata).

"Ako ovo pomnožimo sa 3,6 miliona brojila u Srbiji ispada da nam EPS odobrava električnu snagu u visini 39.744 MW (megavata), a raspolaže sa svega 7.855 MW. Dakle, EPS nam prodaje i ono što nema, tako što odobrenu snagu pretvara u obračunsku i množi je sa cenom po jedinici snage (po cenovniku koji važi od januara to52,158 dinara)", napominje sagovornik Nove ekonomije.

Trošak garantovanog snabdevačaje, kako podseća predstavnik Prosperiteta, stavka koja je propisana Metodologojom za garantovano snabdevanje i koja je objavljena Službenom glasniku br.84/14. On kaže da to bez sumnje predstavlja administrativnu stavku na računu za struju.

Pored toga, prema Rančićevim rečima, za obračun utrošene energije (treća stavka na računu) upotrebljen je ogroman administrativni namet, tarifne zone, zelena, plava i crvena. Određena je cena po KWh (kilovat času) za sve tri tarifne zone (zelena, plava i crvena) koja se množi sa pripadajućom potrošnjom.

"Nije jasno po kom kriterijumu su određene cene po tarifnim zonama. Rekao bih, da je to određeno administrativno, u kancelariji.Tarifne zone još jedan namet koji je apsolutno nepotreban, jer smo doprinos za angažovanu snagu već platili kroz obračunsku snagu", smatra Rančić.

On kaže da seakcizana računu za struju obračunava se tako što se saberu njegove stavke od 1 do 7 i svet to pomnoži akciznom stopom 7,5 odsto. PDV se obračunava na iznos koji se dobija kada se saberu sve stavke od jedan do sedam i iznos akcize.

Rančić smatra da se na taj način obračunava porez na porez.Podseća da na sve to treba dodati stavke 14 i 17, odnosno taksu za Radio-televiziju Srbije (RTS) i kamatu koja je kako on smatra "bez obrazloženja".

Ako potrošač ne plati sve stavke računa za struju, Rančić kaže da mu stiže naplata tužbe, računaju se glavnica, kamata, predujam, PDV predujma, dodatni trošak, preostali troškovi od tužbe, deo duga od neplaćene takse, trošak izvršitelju, kao i ostali sudski troškovi.

Kako računati utrošenu struju?

Naš sagovornik predlaže da se umestotarifnih zona i obračunske snageza potrošače struje uvedeelektronski limitator. To je uređaj koji ograničava zakupljenu snagu tako što je sabira po fazama. Rančić kaže da je to pošteno i potrebno jer se u Srbiji 66 odsto električne energije proizvodi iz uglja, pa je njena cena zbog toga i dosta veća.Najjednostavnije objašnjenje toga je, prema Rančićevim rečima je da struju treba više da plati onaj ko je više i angažuje:

"Treba ukinuti sve administrativne namete: obračunsku snagu, tarifne zone, akcizu, PDV na sve administrativne namete, taksu za javni medijski servis, prepoloviti PDV za domaćinstva, ne isključivati građanima struju bez pravosnažne odluke suda", smatra sagovornik Nove ekonomije.

On predlaže da se računi za utrošenu energiju obračunavaju po jednostavnom principu:izmerena potrošnja u KWh koja je pomnožena cenom po jedinici, kao i svuda u svetu. Rančić podseća das se cena svakog proizvoda pa i električne energije određuje tako što se saberu materijalni troškovi, nematerijalni troškovi i dobit.

Prosperitet već duže vremena ukazuje da su na računima za struju brojni administrativni nameti koji čine čak 56 odsto cene koju potrošač plaća za utošenu energiju.