Šta se dešava sa robom koja se vrati on-line prodavnicama?

Jedno skladište Amazona u devet meseci prošle godine bacilo je u smeće 293.000 komada vraćene, neupotrebljene robe

U Kanadi se godišnje vrati kupljene robe u vrednosti od 46 milijardi dolara, od čega 30 odsto završi u "zonama uništenja".

Procenjuje se da e-trgovci u Francuskoj godišnje bace na smetišta i unište 630 miliona evra vredne robe, a Nemci neverovatnih sedam milijardi.

Užasnuta takvim traćenjem resursa i zagađenjem okoline, Francuska je pre desetak dana prva u svetu zakon o zabrani bacanja hrane proširila na zabranu uništavanja tekstila i druge robe. Na sličan zakon sprema se takođe i Nemačka.

Preko Amazona kupujete haljinu koja u internet ponudi izgleda ljupko, ali kad stigne pošiljka, shvatite da ne odgovara vašem stasu. Naručujete tri para pantalona različitih veličina, jer niste sigurni u koje ćete ući, ulazite samo u jedne, ostalo je višak.

Putem interneta kupili ste pogrešnu kremu za lice? Ništa zato, sve to vraćate najvećoj onlajn trgovini na svetu, koja će vam vratiti novac, uz uslov da roba nije nošena, prana ili oštećena, a krema otvarana.

Šta će Amazon s vraćenom robom? Pa verovatno na otpad ili na spaljivanje. Tamo možda šalje i ona dva od tri para pantalona koje ste naručili samo zbog probe, kao i ostale pošiljke, neretko neotvorene, s kutijom i ostalom ambalažom. Amazonu, Alibabi, kao i nemačkom Zalandu ili Ottu to je jeftinije nego da plaćaju radnike da otvaraju pakete, proveravaju robu, popravljaju je ili je šalju na recikliranje.

Obavezno se uništava donje rublje i sredstva za ličnu higijenu zbog mogućnosti zaraze.

Živimo u kulturi rasipništva i u vremenu u kojem roba živi vrlo kratko ili – nikako, a politika besplatnog povratka robe arogantno zaobilazi problem zaštite okoline, kažu ekolozi. E-trgovina se u zadnjih pet godina povećala za 95 odsto, a s njom raste problem uništavanja potpuno nove, neupotrebljene robe.

Svake godine samo se u Kanadi vrati kupljene robe u vrednosti od 46 milijardi dolara. Prema procenama austrijskog, nemačkog i švajcarskog tržišta, nekih 70 odsto se prepakuje i ponovo prodaje, ali 30 odsto završava u sivoj zoni, što znači na deponiji ili u spalionici. Uz to, proizvodi se nemilice uništavaju zbog pogrešnog pakovanja, sitnih proizvodnih grešaka ili zbog pogrešnih etiketa.