Sa talasom ekspanzije elektronske trgovine, komunikacije i bankarstva, zapljusnuo nas je i talas zloupotreba. Hakeri se vešto prilagođavaju novim tehnologijama, ali se služe i onim već dobro poznatim. Zato su prethodnih dana ponovo sve češće primedbe građana da ih zovu sa nepoznatih brojeva iz inostranstva, a na meti su bili i računi u bankama
Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije Bojan Terzić navodi za RTS da je, ako dođe do zloupotrebe kartice, najvažnije da se korisnik što pre javi banci, tj. da odmah pozove kol-centar banke.
"Neke banke imaju mogućnost da se preko mobilne aplikacije blokira kartica, jer sve što se eventualno naknadno desi snosi apsolutno i uvek banka. Ne treba ništa posebno korisnik da dokazuje banci zato što sama banka ima mnogo više podataka o toj transakciji i tragovima te transakcije. Ono što on treba da uradi je da što bolje opiše do detalja situaciju u vezi sa nastalom zloupotrebom", objašnjava Terzić.
Skreće pažnju na "podeljenu odgovornost" banaka i korisnika kartice – za iznos zloupotrebe do 3.000 dinara odgovara korisnik, a sve preko tog iznosa banka je dužna da nadoknadi.
"Međutim, uslov da bi se ovo pravilo primenilo jeste da korisnik sa jednim normalnim stepenom pažnje čuva podatke o svojoj kartici, svoju karticu. To znači da ne daje podatke o kartici drugim licima, ako je potrebno da pošalje broj računa nekome da ne slika celu karticu, pa da pošalje i broj kartice i broj računa, već samo da pošalje broj računa. Da pin ne čuva zajedno sa karticom, da ukoliko obavlja plaćanje na internetu nikako jednokratnu lozinku koju dobije, takozvani OTP, ne šalje drugim licima sa kojima je u komunikaciji i slično", objašnjava Terzić.
Upozorava građane da ne mora da dođe do krađe kartice da bi ona bila zloupotrebljena.
Savetuje im da kad uzimaju bilo koju platnu karticu obavezno zahtevaju uslugu SMS obaveštenja ili notifikacije, jer će, kako kaže, jedino tako odmah znati da se neka transakcija obavila a da oni to nisu želeli, budeći da je kartica kada se radi o internet prevarama sve vreme kod vlasnika.
Internet prevare i krađa novca sa platnih kartica sa porastom onlajn poslovanja i onlajn kupovine u prethodne dve godine, od pandemije drastično su porasli.
Terzić napominje da kreditna i debitna kartica ne služe za prijem novca, kako iz inostranstva tako i iz zemlje, i objašnjava da za to služi isključivo broj računa koji imaju u banci.
Ostavi komentar