Pre nešto više od nedelju dana, tačnije 5.juna stupio je na snagu novi Zakon o zaštiti poslovne tajne koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila krajem maja
Cilj Zakona je usklađivanje sa relevantnim propisima Evropske unije, a donosi i niz novina.
Advokatska kancelarija “Milošević” izdvaja neka od najvažnijih novih rešenja, a kako navode novi Zakon o zaštiti poslovne tajne predstavlja još jedan korak Republike Srbije ka usklađivanju pozitivnopravnih propisa sa propisima Evropske unije. “Nova rešenja Zakona u velikoj meri mogu biti povoljnija za držaoce poslovne tajne, te se u tom smislu očekuje da će pravilna i uspešna primena Zakona dovesti do bolje i efikasnije zaštite poslovne tajne u srpskoj privredi”, kažu u Advokatskoj kancelariji “Milošević”.
a) Razumne mere za očuvanje tajnosti informacija
Zakonom je data preciznija definicija poslovne tajne u odnosu na prethodni Zakon o zaštiti poslovne tajne(‚‚Prethodni zakon”) naročito uvođenjem mera koje držalac poslovne tajne mora da preduzme za očuvanje tajnosti informacija.
Zakon ove mere određuje izrazom ‚‚razumne mere za očuvanja tajnosti informacija”, a koje podrazumevaju, između ostalog, izradu internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i krugu lica i njihovim pravima i obavezama prilikom rukovanja poslovnom tajnom, ili mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom. U tom smislu, u odnosu na raniju formulaciju ‚‚odgovarajućih mera” koju je propisivao Prethodni zakon, a koja nije bila precizno određena, Zakon pruža konkretne primere, navodeći exempli causa šta se to smatra razumnim merama. Uprkos tome što su mere za očuvanje tajnosti informacija u Zakonu navedene primera radi, čini se da bi sprovođenje neke od pobrojanih mera od strane držaoca tajne u eventualnom sporu olakšalo dokazivanje da neka informacija ili podatak predstavlja poslovnu tajnu.
b) Zakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu
Još jedna novina Zakona predstavlja i to što propisuje određene situacije kada će se smatrati da je pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu zakonito. Pored konkretnih primera koji uključuju, između ostalog:
• ako se do informacije došlo nezavisnim otkrićem, ili
• ostvarivanjem prava radnika ili predstavnika radnika na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima ili propisima Evropske unije, iz Prethodnog zakona je zadržana i opšta formulacija da će pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacija biti u skladu sa zakonom ako je izvršeno u skladu sa dobrim poslovnim običajima.
c) Povreda poslovne tajne
Najveća novina u definisanju povrede poslovne tajne u Zakonu je to što Zakon propisuje da se nezakonitim korišćenjem poslovne tajne smatra i proizvodnja, nuđenje ili stavljanje u promet robe kojom je izvršena povreda, odnosno uvoz, izvoz ili skladištenje robe kojom se vrši povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja ili stavljanja robe u promet, ako je lice koje je obavljalo navedene aktivnosti znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna korišćena nezakonito.
d) Naknada štete nastale usled povrede poslovne tajne
Zakon sada posebno propisuje da držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence ima pravo na naknadu nematerijalne štete koja je prouzrokovana nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne.
Za razliku od Prethodnog zakona, Zakon ne sadrži odredbu kojom je propisano pravo tužioca da umesto naknade imovinske štete može da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.
Sa druge strane, Zakon propisuje da ako sud ne može da utvrdi visinu naknade u skladu sa kriterijumima koje Zakon propisuje, sud treba da uzme u obzir i visinu naknade koju bi lice koje je povredilo poslovnu tajnu platilo za zakonito korišćenje poslovne tajne.
e) Sankcionisanje povrede poslovne tajne – prekršaj i privredni prestup
Novina Zakona je i to što je propisana sankcija u slučaju kada nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu izvrši preduzetnik ili fizičko lice, u kom slučaju će preduzetnik ili fizičko lice odgovarati za prekršaj.
Za ovakav prekršaj od strane preduzetnika propisana je novčana kazna u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara, dok je za isti prekršaj koji izvrši fizičko lice propisana novčana kazna u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara. Sa druge strane, odgovornost za nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu od strane pravnog lica, odnosno odgovornog lica u pravnom licu, Zakon reguliše na isti način kao što je i Prethodni zakon, pa takve radnje i prema Zakonu predstavljaju privredni prestup.
Novčane kazne propisane za ovaj privredni prestup su takođe neizmenjene u Zakonu, tako da glase na iznos od 100.000 do 300.000 dinara za pravno lice, odnosno od 50.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
Ostavi komentar