Lizing predstavlja alternativu eksternom finansiranju nabavke određenog sredstva. Na primer, postoji nekoliko mogućnosti za finansiranje kapitalnih ulaganja u preduzeće – sopstvena sredstva preduzeća, tržište hartija od vrednosti, bankarski zajam. Lizing je četvrta mogućnost.
U slučaju kada preduzeće (ili pojedinac) ne raspolaže sa dovoljno gotovine za nabavku neophodnog sredstva, ili ne može da se kvalifikuje za zajam usled nedovoljne garancije, tada potrebno sredstvo može da pribavi kroz mehanizam lizinga.
Pročitajte 15 stvari koje treba da znate o lizingu |
Davalac lizinga kupuje sredstvo, koje je izabrao primalac lizinga, od dobavljača, kojeg takođe može da izabere primalac lizinga, i prenosi ga na korisnika lizinga za korišćenje u toku konkretnog perioda, u zamenu za ugovorenu naknadu. U ovom slučaju, cilj primaoca lizinga je da otkupi sredstvo ili da isto koristi u većem delu njegovog ekonomskog veka.
Primalac lizinga namerava da pokrije sve ili najveći deo ukupne cene sredstva u toku trajanja lizinga i stoga je verovatno da će po isteku perioda lizinga preuzeti pravo svojine nad predmetom lizinga.
Primalac lizinga može da ostvari pravo svojine nad predmetom lizinga i ranije, ali ne pre nego što otplati ukupnu cenu predmeta lizinga. Zauzvrat, naplaćuje maržu (kamatu) za uslugu pružanja finansijskih sredstava primaocu lizinga.
Razlika od bankarskog zajma je u tome što davalac lizinga zadržava pravo svojine nad predmetom lizinga sve do momenta otplate svih lizing naknada – sam predmet lizinga postaje zalog.
Dakle, u pogledu obezbeđenja davalac lizinga se nalazi u boljoj situaciji od kreditora i obično zalog nije neophodan ili ako jeste onda je to znatno manja vrednost nego u slučaju zajma.
Ostavi komentar