Ostalo je još nekoliko dana do 30. novembra kada bi opštine trebalo da objave svoje odluke o tome da li i za koliko povećavaju porez na imovinu
Pojedine lokalne samouprave već računaju na tu stavku, jer su porasle cene nekretnina, piše Telegraf Biznis.
Koliko će taj namet biti uvećan za sada je neizvesno jer lokalne samouprave još uvek nisu usvojile odluke o prosečnoj ceni kvadrata. Nekome će porez biti uvećan za par procenata, a nekome čak i smanjen. Zavisi u kojoj ste od zona.
Način i elemente za utvrđivanje poreza na imovinu propisan je Zakonom o porezima na imovinu. Odluku o prosečnim cenama nepokretnosti za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa statutom i opštim aktom JLS.
Dalje, prosečne cene po zonama utvrđuju se na osnovu cena ostvarenih u prometu nepokretnosti iz ugovora o kupoprodajama.
- Ugovori se sada sistemski dostavljaju poreskim organima odmah nakon overe kod notara. Takođe, podatke o cenama u prometu lokalna poreska administracija može da pribavlja iz svih raspoloživih izvora. Cene nepokretnosti na tržištu diktiraju i visinu poreskih osnovica. Treba ipak naglasiti da se za potrebe poreza na imovinu koriste prosečne cene iz prometa - objašnjava za Telegraf Biznis Jelena Holcinger, viša ekspertkinja za javne finansije i poreze na švajcarskom programu "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana".
Ona navodi primer da i prodaja nepokretnosti od 1.200 evra po metru kvadratnom i ona od 2.500 evra po kvadratu u istoj zoni će se evidentirati i uprosečiti za dobijanje prosečne cene za porez na imovinu.
- Tek nakon prikupljenih raspoloživih podataka iz prometa nepokretnosti mogu se utvrditi prosečne cene koje će se koristiti pri utvrđivanju poreza na imovinu za sledeću godinu - navodi ona.
U skladu sa kretanjima cena dolazi i do povećanja ili smanjenja prosečnih cena, pa pojedini obveznici imaju povećanje, a drugi smanjenje obaveze poreza na imovinu za 2021. u odnosu na 2020. godinu.
Otuda slučajevi da su građanima pojedinih opština stigli umanjeni računi, ali se javljaju i paradoksalni primeri, koji se obično stavljaju pod izuzetke, odnosno, kasnije se rešavaju na druge načine.
Tako je na primer, ako postoji jedna mala opština sa malim prometom na tržištu nekretnina, a proda se jedna vila za visoku cenu, ta transakcija može uticati na bilans cele opštine.
Zbog ove 3 stavke skače vam porez
Osim cene kvadrata i samog (ne) aktivnog tržišta nekretnina, došlo je i do promene podataka od značaja za utvrđivanje obaveze, do kojih se došlo službenim putem, može doći do promene u visini poreza. Ako je vlasnik preminuo.
- Napominjemo da je nakon smrti poreskog obveznika, držalac ili naslednik nepokretnosti imao obavezu u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu da u roku od 30 dana prijavi porez na imovinu na svoje ime - naglašavaju nam u Sekretarijatu i dodaju da je upravo zbog ove stavke dolazilo do nedoumica.
- Najčešći razlog zašto neko dobije veći porez na imovinu je zbog porasta tržišne cene nekretnina u određenim zonama ili usled uvećanja kvadrature. Prošlogodišnja rešenja su uvećana i u onim slučajevima gde se nepokretnost vodila na umrlo lice.
- U takvim slučajevima ne postoji više poreski kredit i za taj iznos su obaveze veće. Zakonska je obaveza naslednika imovine da nepokretnosti prijavi na svoje ime i reguliše poreski status. U oblasti poreza na imovinu naš program radi sa 44 opštine u Srbiji, i najčešća povećanja poreza su proizvod neregulisanog vlasništva, odnosno kod nepokretnosti koje se vode na umrla lica - rekla je Holcinger.
U Beogradu 14 zona
Grad Beograd, po zakonu, ima obavezu svake godine da do 30. novembra da objavi prosečne cene kvadrata po vrstama nepokretnosti i zonama koje će se koristiti za utvrđivanje osnovice za porez na imovinu.
Za pojedine građane Beograda to podrazumeva uvećanje naredne godine ali će i određene kategorije dobiti i manji porez nego ove godine.
Kako su rekli za Telegraf Biznis ranije iz Sekretarijata za javne prihode pri Gradu Beogradu, porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po metru kvadratnom odgovarajućih nepokretnosti u zoni u skladu sa Odlukama grada Beograda.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečne cene se utvrđuju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu u periodu januar-septembar prethodne godine.
Grad Beograd je podeljen u čak 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.
Prema podacima koji su ustupljeni Telegraf Biznisu, pet opština u Srbiji ranije je imalo je ili manju naplatu ili očekuju da će biti na nivou prošle godine.
Rok 30. novembar
- Lokalne samouprave su dužne da Odluku o prosečnim cenama nepokretnosti po zonama za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu objavi na svom sajtu do 30.novembra tekuće godine koja se primenjuje od 1. januara poreske godine, podseća Holcinger.
Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, prema Zakonu o porezima na imovinu. On se plaća, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.
Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.
Ostavi komentar