Veći minimalac za iduću godinu je glavni zahtev
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu između predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade započeli su danas, a sindikati su složni da minimalac treba da bude veći od 60.000 dinara.
Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ zatražili su na početku pregovora o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu da njen iznos bude veći od 60.000 dinara, smatrajući da ne treba i da je besmisleno da bude ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe.
„Ne postoje minimalni uslovi za život već samo uslovi za dostojanstven život svakog radnika u Srbiji. Institut minimalne potrošačke korpe ne postoji nigde u Evropi osim kod nas, pri čemu je sramotan i ponižavajući sadržaj te iste minimalne potrošačke korpe opredeljene za tročlano domaćinstvo“, naveo je UGS „Nezavisnost“ u saopštenju.
UGS „Nezavisnost“ naveo je da je pokazao spremnost za kompromis 2018. godine, usvajajući na sednici Socijalno-ekonomskog saveta zaključak da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Nažalost, kako je naveo taj sindikat, ispostavilo se da predstavnici države i poslodavaca nisu ispunili svoj deo obaveza tako da mora ponovo da traži veće i opravdano uvećanje minimalne zarade.
„Nezavisnost“ smatra da je jedini opravdan predlog stoga da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60.000 dinara.
„Kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, trebalo bi da usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom, direktivama i preporukama EU, te zato smatramo da Direktiva EU o odgovarajućim minimalnim platama u članicama EU može i treba da se primeni i na Srbiju, kao zemlju kandidata“, naveo je UGS „Nezavisnost“.
Tom direktivom, kako je ukazao, preporučuje se da minimalna zarada ne bude niža od 60 odsto prosečne zarade, a s obzirom na to da u Srbiji postoji trend „rasta“ prosečne zarade, kako to navode nadležni, sasvim je opravdano da minimalna zarada 2025. godine bude veća od 60.000 dinara.
Kao još jedan argument za dodatno povećanje minimalne zarade, „Nezavisnost“ navodi broj zaposlenih kojima poslodavci isplaćuju taj iznos.
Prema proceni „Nezavisnosti“, to je više od 250.000 radnika, ali ako je taj broj ispod 100.000, odnosno 99.456 lica, kako to tvrde državni zvaničnici, onda ne postoji bojazan da će povećanje minimalne zarade značiti preveliko opterećenje za poslodavce i državu kao poslodavca prilikom njene isplate.
Takođe, rast minimalne zarade nikada do sada nije doveo do rasta nezaposlenosti – naprotiv, zvanična statistika beleži pad nezaposlenosti, ukazao je UGS „Nezavisnost“.
Pregovarački tim „Nezavisnosti“ naglasio je i da je brži rast minimalne zarade u narednim godinama neophodan kako bi se slika Srbije promenila i prema zvaničnim podacima Eurostata.
Prema tim podacima, u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija se po po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste – iza nas su jedino Severna Makedonija i Albanija.
„Nezavisnost“ je zapitao na sastanku da li se odustalo od projekcije da 2027. godine minimalna zarada bude 650 evra, navodeći da se postavlja pitanje realnosti pomenute projekcije koja je rezultat analize nadležnih državnih organa bez uključivanja ostalih socijalnih partnera.
Vlada Srbije, prema navodima „Nezavisnosti“, nije iznela danas konkretan predlog novog iznosa minimalne zarade, već samo parametre i analize na kojima će zasnovati svoj predlog u nastavku pregovora.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić, čija organizacija nije učestvovala u današnjim pregovorima, smatra da bi borbu za veću cenu rada trebalo voditi i na ulici, pošto se svake godine razgovori završe onako kako Vlada odluči.
„Nisam optimista kada je reč o minimalnoj ceni rada za narednu godinu i sve što sindikati predlažu na kraju završi samo kao spisak lepih želja“, kazala je Ranka Savić za FoNet.
Prema zvaničnoj statistici, minimalac prima oko 99.000 zaposlenih, ali predsednica ASNS raspolaže drugačijim podacima, navodeći da 250.000 ljudi u Srbiji živi od minimalca.
Ona napominje da treba sankcionisati kompanije koje krše zakon i zaposlene drže na minimalcu duže od dve godine.
„Minimalac bi trebalo da bude ekces, a ne pravilo“, naglasila je Ranka Savić.
Ona ističe da treba rešiti problem reprezentativnosti sindikata, pošto u pregovorima o minimalcu, prema njenim rečima, učestvuju sindikati koji imaju manje članova od ASNS.
ASNS je ranije predložila da novi iznos minimalne cene rada po radnom času za 2025. godinu bude 364,28 dinara, a da minimalna cena rada iznosi 61.286 dinara za mesečni fond od 168 časova rada, odnosno za 21 radni dan.
Minimalna zarada u Srbiji u ovoj godini je oko 47.000 dinara.
Pregovori o minimalcu počeli su danas, a mogu da traju najkasnije do 15. septembra, a ako se do tada ne postigne dogovor o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, Vlada ga utvrđuje.
Danas su za sto seli predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ostavi komentar