Pogled na novac i "štedljivost" iz nekog drugog ugla
Velika većina ljudi koji žive na prostoru gde se govori srpski i našem bliski jezici sigurno je nekad čula neki vic o Piroćancima. A kada su u vicu Piroćanci tu je obavezno i neka priča o tvrdičluku koja je toliko apsurdna da navodi na smeh.
Vicevi o nečijem tvrdičluku postoje i u drugim kulturama. Na istu temu su se nekada pričali vicevi o Škotlanđanima, a zanimljivo je da i Turskoj postoji ista ili vrlo slična pojava. U vicevima koji pričaju Turci ulogu "turskog Pirota" igra grad Kajzeri, koji se nalazi u centralnom delu države.
Međutim, mi smo zapitali - zašto baš Pirot? Zašto ne, na primer, Čačak, Subotica, Šabac ili bilo koji drugi grad u Srbiji?
Da li su Piroćanci zaista nešto posebno škrti pa je to uspelo da uđe i u vic?
Čini se da je sve počelo u drugoj polovini 70-tih godina prošlog veka. Na jednom "Turniru duhovitosti" koji su se tada održavali Piroćanci su, po priči, rešili da sami sebe kako se to danas kaže - rebrendiraju. Tada su lansirani vicevi koji se pričaju i danas.
Ovo je u razgovoru za "Blic" 2006. godine istakao publicista iz pirotskog kraja Tomislav G. Panajotović, koji se bliže bavio ovom temom. On takođe ističe da su Piroćanci po prirodi štedljivi, radni i vredni, a da je za njih tvrdičluk porok. Zbog te štedljivosti su vicevi o škrtosti ovde našli plodno tle.
Ipak, da nije sve samo štedljivost govore i pojedine izreke iz pirotskog kraja, starije od viceva koji se danas pričaju. Ili su i one, možda svojevrsni vicevi ili dosetke. Pa tako je poznata ona "Na ti kume dunja, pomeriši, pa si mi ju vrni" ili "Ima ruku za uzimanje, nema da davanje", koje govore da ipak tu možda ima "nešto više" od obične štedljivosti.
Bilo kako bilo, vicevi o Piroćancima su danas možda i najjači brend grada Pirota i čitavog kraja. Stariji znaju za ćilime, ima i onih koji vole pirotski kačkavalj, ali većina će na pomen Pirota prvo pomisliti na šale i pošalice o tvrdičluku. Ili štedljivosti Piroćanaca, kako vam draže.
Ostavi komentar