Poslodavci u Srbiji od početka ove godine plaćaju manji porez na zarade, jer je uvećan neoporezivi deo primanja za isti procenat za koji je povećana minimalnacena rada – 13,7 odsto, što je u nominalnom iznosu 3.423 dinara
U ovoj godini se tako neće oporezivati 28.423 dinara zarade, umesto 25.000 koliko je bilo ranije. Za radnike koji rade sa nepunim radnim vremenom umanjenje je srazmerno radnom vremenu u odnosu na puno radno vreme.
Prema važećim propisima, ukoliko zaposleni radi kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac umanjenje obračunava srazmerno vremenu provedenom kod njega, pri čemu ukupno umanjenje ne može preći iznos od 28.423 dinara mesečno. Osim poreza na zarade, druga važna izmena Zakona o porezu na dohodak građana se odnosi i na još neka primanja koja počinje da se primenjuje od 1. februara.
U „Službenom glasniku” su objavljeni neoporezivi iznosi za isplate od tog datuma i oni u slučaju troškova prevoza iznose 5.630 dinara, dnevnica za službeno putovanje u zemlji 3.380 dinara, a naknada prevoza na službenom putovanju 9.855 dinara.
Taj iznos na ime solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice ne oporezuje se do 56.307 dinara, pokloni deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom praznika do 14.077 dinara, a jubilarne nagrade zaposlenima do 28.152 dinara.
Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ovo rasterećenje znači svim poslodavcima koji na ovaj način mogu da uštede novac i preusmere ga na neke druge stvari, a bilo bi najbolje da to ide u povećanje zarada. Pre deset godina neoporezivi deo zarade je iznosio samo 11.000 dinara.
– Uvek kada se pregovara o minimalnoj ceni rada pokušavamo da se dogovorimo da se koriguju i ovi drugi iznosi kako bi poslodavcima bilo lakše. Povećanje ovog iznosa znači firmama koje isplaćuju minimalac, ali i onima koji isplaćuju zarade veće od minimalne. Neoporezivi deo zarade ovog puta pravi uštedu od 3.423 dinara– kaže Budimčević. I u slučaju dnevnica je, smatra, bilo logično da se poveća taj iznos s obzirom na to da su troškovi zbog inflacije povećani.
– Svaki poslodavac bi trebalo da svojim aktom dodatno uredi te iznose kako bi zaposleni mogao da pokrije sve troškove kada je službeno odsutan. Mi kao Unija poslodavaca se zalažemo da se ovi iznosi koriguju svake godine. Osim povećanja minimalca, poslovanje se pospešuje i kroz povećanje neoporezivog dela drugih primanja – kaže ona. Iz Mreže za poslovnu podršku kažu da osnovice koje su podignute znače, jer će malo redukovati troškove. Međutim, pitanje je koliko će se dalje ići u rasterećenje zarade jer nemamo poreske stope, smatraju, kakve bi trebalo da imamo.
Prema rečima Dragoljuba Rajić, one bi trebalo da rastu u skladu sa zaradama.
– Mi spadamo u malobrojne zemlje koje uopšte oporezuju minimalne zarade. To se u većini zemalja reguliše posebnim privremenim merama kako bi se poslodavci rasteretili. Prema komentarima privrednika, bilo je očekivano da se ovi iznosi koriguju u slučaju dnevnica s obzirom na to da su troškovi porasli. Za radnika koji iz Kragujevca putuje službeno do Beograda, ti troškovi su 2018. godine iznosili 35 evra, a danas dan na tom istom službenom putu iznosi 80 evra. Svi osnovni troškovi su zbog inflacije veći – kaže Rajić.
On dodaje da bi bilo značajno da se dodatno smanji i oporezivanje troškova edukacije zaposlenih. Rajić smatra da u našem poreskom sistemu ima još čitav niz promena koje bi trebalo napraviti i prilagoditi realnim mogućnostima. Kako objašnjava, trebalo bi razmišljati o modelu koji trenutno sprovodi Crna Gora koja je, na primer, umanjila opterećenja na manje zarade, a kako zarada raste uvećavaju se i stope opterećenja.
– To je takozvani progresivni sistem oporezivanja po platnim razredima i već se vide dobre strane tog sistema. Jedna studija iz 2016. godine je pokazala da u Srbiji od ukupne zarade samo 46 odsto tog novca pripadne zaposlenom, dok se ostatak vraća državi kroz fiskalne i parafiskalne namete.
Po toj stopi ukupno spadamo u najoporezovanije zemlje, a zbog toga je i naša kupovna moć niska – objašnjava Rajić i dodaje da se neprekidno beži od dubinske reforme poreskog sistema. Kao primer on navodi uvođenje besplatnog prevoza u Beogradu i napominje da je u međuvremenu od 1. januara povećano 13 različitih poreza i komunalnih naknada privredi i građanima, što su dodatna opterećenja.
Ostavi komentar