U Srbiji se gotovinom može platiti samo nepokretnost koja ima nižu cenu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti
Naša čitateljka koja je na tržištu nekretnina nedavno učestvovala u dvostrukoj ulozi, i kao prodavac i kao kupac, jer je prodavala nasleđeni stan u centru Beograda i istovremeno kupovala novi, kao i mnogi drugi, žali za vremenima kada su se kupoprodajni ugovori za nekretnine overavali u sudovima. Izračunala je da su je usluge javnog beležnika koštale oko 500 evra. Ono što je posebno iznenadilo jeste da je morala da plati overu svakog primerka, čak i onog koji ostaje kod notara.
Kaća Lazarević, agent za nekretnine, potvrđuje da su cene overe ugovora u sudovima bile zanemarljive u odnosu na sadašnje i da je za taj iznos moglo da se overi više primeraka.
– Takse nisu odredili notari, već država. To je priličan namet za građane. Sud je ranije overavao samo potpise. Oni sada proveravaju dokumentaciju, pored nas koji se tim poslom bavimo. Kod njih ne može da promakne ništa. Država im je prenela velika ovlašćenja. Javni beležnici odgovaraju svojom imovinom za ono što rade. Nema ih dovoljno u celoj Srbiji u odnosu na posao za koji su zaduženi. Ogromne su gužve, jer rade i ostavine i druge poslove koje im je država zakonom prenela, i to čekanje, pored velikih troškova, dodatno iritira građane – kaže Lazarevićeva.
U Javnobeležničkoj komori objašnjavaju da se pri overi kupoprodajnog ugovora, plaća nagrada notaru, koja nije fiksna i zavisi od vrste i vrednosti pravnog posla. U većini slučajeva javni beležnik potvrđuje i overava ugovor o prometu nepokretnosti koji je već napisan, i tada naplaćuje 60 odsto od nagrade koja je propisana tarifom. Ukoliko, pak, sastavlja ovaj ugovor u formi javnobeležničkog zapisa, naplatiće 100 odsto iznosa određenog tarifom, koju propisuje ministar pravde.
– Plaćanjem nagrade javnom beležniku za potvrdu i overu ugovora o prometu nepokretnosti, ugovorne strane dobijaju pravnu sigurnost. Prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, notar je dužan da proveri da li stranka koja se pojavljuje u pravnom poslu ima pravo da se legitimiše kao stranka u postupku, odnosno da li je sposobna i ovlašćena za zaključenje pravnog posla, proverava predmet pravnog posla (kod prometa nepokretnosti posebno se proverava pravni status nepokretnosti odnosno činjenica da li navedena nepokretnost može da bude u prometu), da li je za stranku ili za nepokretnost evidentirana neka zabrana raspolaganja, proverava sadržinu pravnog posla i strankama objašnjava smisao i pravne posledice pravnog posla – navode iz komore.
Od vrednosti nepokretnosti koja se prometuje zavisi visina nagrade, bilo da je samo za overu, ili je za sastavljanje ugovora. Kada je vrednost nepokretnosti do 600.000 dinara, nagrada iznosi 60 bodova. Kako napominju iz Javnobeležničke komore vrednost jednog boda sa PDV-om je 180 dinara, što znači da je nagrada notaru za ovaj posao 10.800 dinara ukoliko je sastavljao ugovor, a 6.480 ukoliko je izvršio potvrđivanje i overu.
Ako je vrednost nekretnine, primera radi, 20 miliona dinara, koliko je oko 90 odsto prometovanih nepokretnosti u Beogradu, nagrada javnom beležniku za potvrdu i overu ugovora iznosi 39.240 dinara, a za svaki naredni započeti milion u vrednosti nekretnine uvećava se za 1.800 dinara.
Upitani koliko notar u proseku mesečno overi kupoprodajnih ugovora za stanove, recimo u Beogradu, i kolika je zarada po ugovoru odgovaraju da je zarada javnog beležnika po potvrdi i overi ugovora znatno niža od iznosa koji naplati. Javnobeležničkoj kancelariji, kada plati pripadajuće poreze, ostaje između 25 i 30 odsto naplaćenog iznosa. Od tog ostatka javni beležnik isplaćuje zarade i doprinose na zarade zaposlenima, troškove kancelarije, opremu, kao i obavezno osiguranje.
Naglašavaju da notari ne naplaćuje dodatne troškove građanima za upis prava svojine u katastru nepokretnosti, kao što lokalnoj poreskoj administraciji dostavlja poresko izjašnjenje, na osnovu koga građani dobiju poreska rešenja. Takođe, bez naknade, po službenoj dužnosti, pribavljaju potrebnu dokumentaciju. Javni beležnik je dužan da svakom građaninu izda fiskalni račun, koji tačno pokazuje šta je i koliko naplaćeno.
Pošto notari imaju obavezu da nadležnim poreskim organima šalju poreska izjašnjenja odmah nakon što overe neki ugovor o prometu, upitali smo ih i da li su uočili neke anomalije budući da je prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine 86 odsto stanova plaćeno gotovinom.
Kažu da u proseku, godišnje, javni beležnici prijave oko 300 sumnjivih transakcija. Oni nemaju povratnu informaciju o ishodima tih prijava. Uprava za sprečavanje pranja novca nije dužna da o tome obaveštava notare.
– Trend plaćanja stanova, kako se to kod nas često kaže – gotovinom, nije nov. Treba uzeti u obzir da se u ovom slučaju ne misli na promet koji se obavlja u gotovom novcu – na ruke, već da je to promet iz sopstvenih sredstava, dakle sa jednog bankovnog računa na drugi, i u tom smislu je kontrolisan. Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma propisano je ograničenje gotovinskog poslovanja, odnosno da onaj ko se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili uslugama ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Iz ovoga je jasno da se u Srbiji gotovinom može platiti samo nepokretnost koja ima nižu cenu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navode iz Javnobeležničke komore.
Nekretnine su samo jedan od oblika imovine čije se poreklo proverava
Iz Poreske uprave navode da u skladu sa Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je u primeni od marta ove godine, obavljaju kontrolu u smislu poređenja uvećanja imovine fizičkih lica u kontrolisanom periodu i njihovih prijavljenih prihoda.
Nekretnine su samo jedan od oblika imovine fizičkih lica čije se poreklo proverava. Podaci o istim su prikupljeni iz više raspoloživih izvora, shodno zakonu (lokalna poreska administracija, evidencija javnih beležnika, Republički geodetski zavod).
„U cilju utvrđivanja potpunog činjeničnog stanja, u toku je prikupljanje podataka i o drugim oblicima imovine fizičkih lica, kako bi se stekli potrebni uslovi za pokretanje postupka kontrole, koji je propisan navedenim zakonom” napominju iz Poreske uprave.
Ostavi komentar