Pozivi na zaradu preko interneta, poslednjih meseci, tokom pandemije, naročito su došli do izražaja. Tako je i sve veći broj naših građana koji trguju na vanberzanskom, Foreks finansijskom tržištu, preko interneta ili telefona
U pitanju su elektronske platforme na kojima se korisnicima nude usluge trgovanja valutama, ali i zlatom, sirovom naftom, šećerom, akcijama velikih kompanija, ali i sa još oko 400 drugih instrumenata trgovine.
Stručnjaci kažu da Foreks nije prevara, ali da je neophodno znanje, a u Narodnoj banci Srbije upozoravaju da ove platforme nisu ni pod kakvom kontrolom države. Tvrde da mnoge čak nemaju ni dozvole svojih zemalja, pa savetuju svima koji se upuštaju u ovaj posao - veliki oprez.
Laptop, minimum 100 dolara, ali i znanje za kretanja na berzi, kažu da je dovoljno za početak. Pre nego što ulože pravi novac, oni koji se upuste u ovu trgovinu, prvo počinju sa virtuelnim parama, a zatim otvaraju pravi račun i ulažu.
- Tačno je da može da se krene sa samo 100 dolara, ali to nije investicija i tako uglavnom rade mladi za koje je Foreks vid klađenja, a ne ozbiljan posao. Tako 90 odsto njih taj novac odmah izgubi - kaže prof. dr Slobodan Slović. - Foreks nije nikakva brza zarada. Ne može svako da se bavi ovim, potrebni su znanje i iskustvo. Sve veće svetske brokerske skuće imaju svoje platforme, a na sajtovima Komisija za hartije od vrednosti može da se proveri imaju li dozvole.
U NBS objašnjavaju da, pritom, trgovina na ovim platformama ne podrazumeva stvarnu kupovinu i prodaju finansijskog instrumenta ili robe, već je, pre svega, reč o "ugovorima na razliku". To su pokušaji da se predvidi kretanje cene ili deviznog kursa u određenom roku i na osnovu toga se zarađuje ili gubi.
- Od posebnog značaja je poznavanje tehničke analize, praćenje istorijskih podataka, korišćenje grafičkih prikaza kako bi se prepoznali "obrasci" u kretanju cena i deviznog kursa - objašnjavaju u NBS. - Ovakva strategija je veoma rizična, čak i za investitore sa znatnijim iskustvom. Popularnost ovih platformi poslednjih godina raste uporedo sa sve intenzivnijim korišćenjem interneta i društvenih mreža, što je posebno izraženo u uslovima pandemije kada se znatan deo vremena provodi uz elektronske uređaje.
Procenjuje se, međutim, da Foreks tržište ima dnevni promet od 4.000 milijardi dolara. To je "vanberzansko tržište", jer se transakcije obavljaju direktno između dve strane, telefonom ili preko elektronske mreže.
- Platforme koje su popularne u Srbiji potiču, pre svega, od firmi sa sedištem u inostranstvu koje ne podležu regulatornim, kontrolnim niti nadzornim ovlašćenjima organa Republike Srbije - kažu u NBS. - Pritom, ove firme često nemaju dozvolu za pružanje investicionih usluga ni od nadležnog regulatornog organa u matičnoj zemlji. Usled toga veliki broj centralnih banaka i drugih regulatornih tela u svetu skreće pažnju na višestruke rizike i razne oblike prevara na ovakvim platformama.
Iz NBS naglašavaju da saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, domaća pravna lica mogu kupovati devize i efektivni strani novac samo od banaka i prodavati ih samo bankama, a fizička lica kupoprodaju deviza mogu obavljati samo s bankama, a kupoprodaju efektivnog stranog novca mogu slobodno obavljati u bankama, menjačnicama i kod javnog poštanskog operatora.
"Klađenje"
Osim što su za uspešna ulaganja na deviznom tržištu potrebni znanje i iskustvo koji se stiču godinama i što u vrlo kratkom roku može doći do znatnog ili potpunog gubitka uloženih sredstava, trgovina preko ovih platformi se vrlo često zasniva na poslovanju s licima u inostranstvu nad kojima NBS nema kontrolu - kažu u NBS. - Usluge "trgovine" koje oglašavaju pojedini elektronski servisi obično se svode zapravo na klađenje - nema prenosa vlasništva, što građane koji učestvuju u trgovini izlaže dodatnom riziku da organizatori platforme ne ispune svoje obaveze.
Dozvola obavezna
Prema Zakonu o tržištu kapitala, investicionih usluga i aktivnosti u Srbiji ne mogu se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije - kažu u NBS. - Na internet prezentaciji Komisije dostupni su, između ostalog, registar brokersko-dilerskih društava i registar investicionih savetnika, koji poseduju dozvolu Komisije za pružanje investicionih usluga i aktivnosti.
Ostavi komentar