Zbog koronavirusa ove godine nisu dostupne mnoge stvari. Ljudi ne mogu da odu na mnoga mesta. Mogu li zbog toga bar malo da ušteda - idu li korona i štednja zajedno?
Građani su proleće proveli u vanrednom stanju, a leto će većina, po svemu sudeći, provesti unutar granica zemlje. Na noćne izlaske se ne može računati. A može li se računati da svi minusi i ono što je virus uskratio, može da rezultira plusom na bankovnom računu?
Miša Relić, iz Udruženje noćnih barova i klubova, ističe da taj novac ne postoji, a ako postoji troši se po parkovima gde sedi i pije po 20 ljudi.
"Nisu u klubu nego u parku, troši se po splavovima, privatnim splavovima, gde se opet organizuju te neke privatne žurke gde ima po 30, 50, 70 ljudi na 20-30 kvadratnih metara, gde se takođe pije alkohol i troši novac. Čak mislim da je cena 150-200 evra na dan", navodi Relić.
I novac planiran za letovanje retkima će ostati u novčaniku, najpre zbog toga što se more često plaća na rate, ali i zato jer se trenutno olakšano može u Tursku i Egipat.
A na taj put odvažiće se oni koji koji su spremni da rizikuju, dok će većina letovati u Srbiji.
Tražnja za putovanjima u Srbiji porasla
Andrej Todorović iz turističke agencije "Kon Tiki" ističe da je tražnja za putovanjima u Srbiji porasla."Odlučili smo da uvedemo brojne ture i brojne nove hotele, smeštajne objekte i na taj način se prilagodimo svima onima koji žele da ove vrele letnje mesece provedu na nekoj od planina i jezera i drugih predela naše zemlje", kaže Todorović.
Jedan od razloga zašto ljudi umesto da štede, žele sebi da daju oduška jeste i to što su tokom vanrednog stanja bili onemogućeni da fizički troše novac na bilo šta drugo osim na osnovne životne namirnice i hemiju.Zato su po popuštanju mera, višak preusmerili, pa je tako npr. skočila prodaja bele tehnike.
"Moratorijum na kredite uticao na potrošnju"
Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije navodi da su neki građani iskoristili prvi moratorijum na kredite fizičkih lica.
"Onda su prosto neki građani iskoristili ta sredstva koja su se oslobodila iz hipotekarnih kredita da investiraju u neka trajna potrošna dobra kao što je bela tehnika", kaže Malinović.
U potrošačkom društvu teško je višak novca odvojiti u slamaricu, jer se o njemu najčešće razmišlja kao o ekstra dobiti koja će se utrošiti na neko zadovoljstvo, smatraju oni koji se bave finansijama.
"Psihologija čoveka je da troši sto odsto resursa"
Dušan Uzelac sa finansijskog portala "Kamatica" objašnjava da je psihologija čoveka takva da troši sto odsto resursa, bilo da je to u pitanju fijoka, kofer, prostorija u kojoj živi.
"Tako je i sa novcima. Sve što zaradimo ćemo rasporediti, ne obavezno potrošiti, ali rasporediti i onda ako nemamo naviku da raspoređujemo na gomilu onda ćemo rasporediti na stvari koje su nam bitne i zabavne", objašnjava Uzelac.
Znači li to da je štednja, bez obzira na sve što nam je uskratila korona nemoguća i da ćemo uvek naći nešto bitno i zabavno za kupovinu, čak iako je nismo obavili kada smo planirali.
"Štednja rezultat štedljivog života, a ne nemogućnosti potrošnje"
Uzelac ukazuje da je štednja ustvari rezultat štedljivog života, a ne nemogućnosti potrošnje.
"To je ono što se često ovde meša, da je štednja tehnički odvajanje na gomilu. Ne, štednja nema nikakve veze sa procesom tog momenta kad vi odvojite na gomilu, naprotiv ona je rezultat upravljanja potrošnjom, koji rezultira nekom ostatku koji se stavlja na gomilu", ističe Uzelac.
Bez nekih stvari zaista može da se živi, iako se mislilo da su neophodne.A oni koji su uspeli da razdvoje želje od potreba svakako su najveći profiteri. Nažalost, po svemu sudećih u manjini su.
Ostavi komentar