Da li i koliko treba da nas zabrinu slike koje nam stižu iz zemalja sa zapada Evrope?
Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač našeg portala
Svetska ekonomija je ušla u loš niz – prvo pandemija, pa rat u Ukrajini. Sve ove loše stvari utiču na veliki broj ljudi širom planete, a slike praznih rafova u pojedinim državama zapadne Evrope se često pojavljuju u domaćim medijima. Zbog toga je i logično da se građani sve više i sve češće pitaju kako će sve ovo uticati na nas i na naše džepove.
Efekti krize se za sada, ne osećaju značajnije u domaćem bankarskom sektoru, makar kada su krediti u pitanju. Ali sledeća pitanja se sama nameću.
Šta se pod krizom podrazumeva u Evropi, a šta kod nas? Koliko u ovoj krizi ima realnosti, a koliko našeg straha? Da li mi sa ovih prostora imamo neke prednosti u odnosu na razvijene zemlje, makar kada je ova situacija u pitanju?
Dušan Uzelac, osnivač Kamatice, ističe da je dobar deo čitave priče o krizi – psihološki momenat.
- Kriza je, pre svega, stanje svesti. Svako odlučuje za sebe da li mu nešto nedostaje i samim tim ne osećaju svi isto momenat koji mediji nazivaju krizom – započinje Uzelac i pojašnjava - Biće promena, u smislu da ćemo sebi odrediti neke prioritete što se tiče kupovine, ali onaj ko već zna svoje prioritete neće biti previše pogođen čitavom situacijom.
On objašnjava da ovo za nas nije ništa novo.
- Mi smo već istrenirani za krizne siutacije. Imali smo dobru vežbu u vreme kada je litar benzina košao sedam maraka i prodavao se na ćošku u plastičnim flašama. Slike praznih rafova koje ovih dana stižu iz Evrope nama nisu šokantne niti nepoznate. Kada su ovde bile i ekstremnije situacije, poput restrikcija struje, ljudi su vadili meso iz zamrzivača i roštiljali. Ta vrsta temperamenta nas je i održala na površini, da ne bismo izgubili razum.
Kriza koja se danas događa ima određene razlike u odnosu na period iz naše nedavne istorije, a zbog toga se može reći da su, u suštini, ovo drugačije vrste kriza.
- Ljudi u zemljama o kojima ovde govorimo imaju mnogo toga što mogu da izgube u materijalnom smislu i zbog toga se plaše. Mi nismo bili u tim ekonomskim tokovima, nismo menjali automobile na svake tri godine, od naše odluke da promenimo auto nije zavisila čitava industrija koja ima milion zaposlenih. To su sve lančane posledice jednog pretereanog konzumerizma, koji postoji u nekim zemljama. Taj lanac se pokidao prvo zbog korone, a sada i sa ovom novom krizom. Postala su upitna radna mesta i plate, a kada su plate upitne, onda je upitno i da li će biti hrane u frižideru. Zbog toga Nemci odlaze da iznajme parče zemlje, jer se plaše da neće biti plate, a ne da neće biti hrane. To je ono što se polomilo u kapitalizmu i on sada uzima danak. Sa druge strane, kod nas, dostupnost hrane ne predstavlja problem.
Kriza je, pre svega, kriza konzumerizma.
- Srećom, mi smo zbog istorijskih prilika bili izolovani od tih modela i zbog toga možemo da budemo optimisti što se tiče ove cele situacije – zaključio je Dušan Uzelac.
Ovakve i slične savete možete pročitati i u našem newsletter-u.
Ostavi komentar