Postoji više načina alternativnih izvora sticanja prihoda ali uvek uz neki odgovarajući rizik. Neka ulaganja nose veći rizik, a neka manji. Svako ko bi da uloži novac kako bi ostvario neki prinos ili profit, razmotriće opcije koje se nude. U investicionom poduhvatu vagaće šta je najisplativije, piše Euronews Srbija o projektu "Investiram na kvadrat"
Postavlja se pitanje gde uložiti novac jer, kako kažu upućeni, novac u slamarici nije investicija i predstavlja "mrtav" kapital.
Jedna od opcija je ulaganje u nekretnine.
Stručnjaci navode da tržište nekretnina beleži stabilan rast u poslednjih nekoliko godina, uz jednu blagu stagnaciju u poslednjih nekoliko meseci u smislu prodaje, koja je direktna posledica visokih kamatnih stopa.
Oni koji nemaju dovoljno novca da kupe nekretninu ili ne žele da se za to zadužuju, mogli bi da se oprobaju u investiranju uz neku manju sumu novca i ulože u investicioni kvadrat, po modelu direktnog investiranja u nekretnine, koji je dostupan svim građanima i koji je nedavno predstavljen.
Autor tog projekta je urednik portala Kamatica Dušan Uzelac, koji za Euronews Srbija objašnjava da je iznos investicionog kvadrata proizvodna cena tog kvadrata nekretnine na konkretnom projektu, koji je reda veličine 1.500 evra, ali i napominje da iznos zavisi od konkretnog projekta.
"To je model direktnog investiranja u nekretnine, što znači da vi znate u koji je tačno projekat vaš novac ubačen. Konkretno za ulagače u ovaj model projektovano je neki nivo od 20 do 25 odsto profita za ceo projekat, koji traje dve godine. To znači da je prinos na investirani iznos na nivou jedan odsto mesečno", rekao je Uzelac.
On kaže da takva praksa postoji svuda u svetu, a da je direktno investiranje u nekretnineprisutno čak i u Srbiji u zatvorenoj formi.
"Kada se skupipar drugara sa viškom novca daju to trećem drugaru koji zida zgradu. To nije nepoznat format. Ja sam ga samo spustio na nivo običnog čoveka koji nema veze sa industrijom, da može da uđe u to. Koliko su građani spremni za ovakav model direktnog investiranja u nekretnine, pitajte me za šest meseci", rekao je Uzelac.
I dok Uzelac najavljuje da je u pripremi prvi projekat sa kojim će izaći pred građane i pozvati zainteresovane dainvestiraju, finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da bi s obzirom na očekivanja i najave da bi od juna Evropska centralna banka mogla da počne da smanjuje kamatne stope, ponovo značajnije mogla da bude atraktivnost investiranja u nepokretnosti.
"Dobra je prilika da oživi jedno tržešte koje i daje priliku malim pojedinačnim investitorima, običnom čoveku, da može da investira. Vi danas nemate baš mnogo alternativa", rekao je Vasić.
On je naveo da je štednja u bankama verovatno najmanje rizičan investicioni poduhvat jer država garantuje depozite do 50.000 evra, a da u Srbiji malo ljudi trguje na berzi kao fizička lica.
Vasić zato smatra da je model direktnog investiranje u nekretnine dobra prilika za povratak nekim alternativnim izvorima sticanja prihoda, a uz neki odgovarajući i smanjeni rizik.
"Tako mi to deluje. Pretpostavljam da su ulozi manji, pa je to utom smislu idealna prilika baš za ljude koji nemaju puno novca. Oni koji imaju puno novca će da angažuju posebne stručnjake koji će da im upravljaju novcem i da plate za tu uslugu. Ovde pričamo o manjim iznosima, o nečemu što smo mi kao individue spremni da uložimo i da čekamo taj prinos", rekao je Vasić.
"Nepoznate postoje i zajedničkesu nam"
Uzelac kaže da u Srbiji postoji nepoverenje u oblike finansiranja i investiranja i da se to vidi u tome da 15 milijardi evra "stoji na policama u bankama".
On dodaje da upravo to nepoverenje koje građani imaju ka nekim investicionim opcijama omogućava profit bankama da imaju toliki novac na raspolaganju i da od toga zarađuju.
Uzelac navodi da su zbog tog nepoverenja prema oblicima investiranja, građani oštećeni ako im taj prinos od kamate bude manji od inflacije.
"Kada banka daje jedanodsto kamate, a inflacija je pet odsto, vi ste u minusu četiri odsto. Štednja u banci je trgovina, vi date vaš novac, oni vam kažu dođite za godinu dana po fiksnoj kamati, vi nemate tu potrebe ništa da razumete, samo da date novac. Oni s vašim novcima rade bankarski posaoi vi nemate dodir sa profitom koji vaš novac proizvede. Investiranje je upravo to, imate udeo u profitu koji vaš ulog proizvede i taj model je i kao predlog na tržištunov", rekao je Uzelac.
On dodaje da je sve što je novo interesantno, ali otvara i pitanja i zahteva način razmišljenja koji mora da se pretvori u investitorski.
"Najčešćapitanja su koje su garancije da će tržište nekretnina biti takvo za dve godine ili da li će svi stanovi da se prodaju. Upravo je to moment oko čega, ako ne postoji razumevanje, onda ta osoba ne može ni da investira, nije to za nju. Investiranje podrazumeva da razumete biznis, u šta investirate i da verujete u ishod jer niko ne može da vam predvidi stanje nekretnina za dve godine, može na osnovu nekih istorijskih podataka da se predvidi manje ili više, ali tačno niko ne može. Ono što mora da se prevaziđe je upravo to da se razume koji je to model u pitanju, koje su nepoznate. Nepoznate postoje i zajedničke su nam", rekao je Uzelac.
On kaže da tim koji će birati projekte i nuditi građanima direktno ulaganje u investicioni kvadrat ima samo jednu nepoznatu, a to je po kojoj ceni će prodavati stanove.
"Mi imamo za to analizu, projekciju i predviđanja, ali samo je pitanjerazumevanja sa druge strane da to može da oscilira", dodaje on.
Vasić je naveo da 25 odsto prinosa deluje značajno mnogo za investicioni ciklus.
"Ako je investicioni ciklus na dve godine, onda je to 12 odsto po godini, što nije tako loše. Ja bih rekao da je dobro. Ali opet treba biti oprezan u tim projekcijama. Vi zapravo sagradite, prodate, onda šta ostane, to delite. U tom smislu, meni je 25 odsto malo mnogo prinosa. Ako je to oko 10 odsto, možda i može da se razume. Jer, na primer, kada poredite sa zlatom, zlato raste po stopi od osam do 10 odsto, ako se uzme duži vremenski period, znači 10 godina, to je neka prosečna stopa rasta zlata. Nekretnine su uvek malo niže ispod toga u smislu prinosa", rekao je Vasić.
"Izbor projekta u pet koraka"
Uzelac je naveo da svi zainteresovani građani mogi da se prijave na "investiram.rs" i da će im biti predočeni projekti u koje bi mogli da investiraju.
"Mi skupljamo građevinske projekte i konkretan projekat koji smo izabrali predočavamo svima koji su se registrovali kod nas. Za one koji se izjasne da su zainteresovani, nikakva obaveza se nije stvorila, nikakav ugovor nismo potpisali, nikakav novac se nije razmenio. Tek kada mi, na primer, od 1.000 ljudi dobijamo potvrdu da su voljni da investiraju po dva kvadrata, mi imamo kritičnu masu koja će proizvesti zgradu od, recimo,2.000 kvadrata. Tek tada se potpisuju ugovori i prave transakcije. Mi smo suinvestitori u celoj priči i pozivamo sve ostale da nam budu suinvestitori u tim projektima", objašnjava Uzelac.
On kaže da je Kamatica invest u stvari društvo koje sve to organizuje, a uz njega kao idejnog tvorca i glavnog i odgovornog u domenu projekta, jesu stručnjaci iz oblasti građevine i urbanizma, kao i ceo tim vezanza tehničke stvari i procenu i analizu pravno imovinske materije.
"Naš proces izbora projekta je u pet koraka. Kada nam se ponudi opcija za investiranje u formi nekog placa gde može nešto se zida, krećemo od placa. Proverava se da li je to pravno imovinski čisto, da li su vlasnici prisutni, da li tu ima nekih repova, da li je možda tu neki predmet restitucije. Znači, sve ono što može da ugrozi kupoprodajni proces placa se proverava", naveo je Uzelac.
Kada se potvrdi da je u tom smslu sve čisto, Uzelac kaže da sledi urbanističke analiza, gde utbanisti proveravaju šta je moguće na toj lokaciji graditi i definišu parametre objekta.
"Ta informacija, ujedno sa informacijom koliko će da traje projektovanje, koliko treba se čeka dozvola, jeste dodatak na ovaj prvi pravno imovinski korak. Treća stanica je građevinska analiza koja kaže da ono što su zamislili može da se tehnički izvede, rade se analize geomehanike i statike i sagledava da li i tu ima nekih izazova. U svakom slučaju, tu se dobije zeleno svetlo i građevinci kažu - mi to možemo da izvedemo. Sledeća je finansijska analiza gde se analizira cena tog poduhvata i definiše upravo ta cena investicionog kvadrata", rekao je Uzelac.
I konačna analiza je tržišna gde se, kako dodaje, definiše po kojoj ceni to može da se proda na tržištu.
"Tržišne cene diktiraju za koliko može da se proda ta nekretnina koja tu može da se proizvede. I to sve ukupno, ta analiza je nešto što definiše projekat. Tek kad imamo svih tih pet analiza, mi imamo nešto što možemo da predstavimo građanima da oni procenjuju da li im to odgovara ili ne", rekao je Uzelac.
Ostavi komentar