Sve republičke administrativne takse će od 1. jula biti skuplje - neke 10, a neke i za 15.000 dinara
Zahtevi i uverenja će umesto 320 biti 330 dinara, dok će žalba državnom organu koštati 490 umesto 480 dinara. Za overu svakog potpisa građani će morati da izdvoje430 dinara, a za overu autentičnosti rukopisa 240 dinara. Zahtev za izdavanje dozvole za nošenje oružja će umesto 8.400 koštati 8.640 dinara, a onaj ko izgubi ili mu ukradu dozvolu za njenu izradu će umesto 850 taksu plaćati 870 dinara.
Nove su i tarife za izdavanje svih vrsta vozačkih dozvola, a zahtevi će biti deset dinara skuplji, umesto 280 koštaće 290 dinara. Poskupljuju i sve takse za saobraćajne dozvole, pa će najjeftinija biti 210 dinara, koliko košta registraciona nalepnica, do 2.400 dinara, koliko je naknada za potvrdu.
Srbija u nazivu firme košta 4.500 evra
Najveće takse će procenualno najviše i poskupeti, a jedna od njih se odnosi na „rešenje za koje je data prethodna saglasnost za unošenje naziva Srbija u poslovno ime privrednog subjekta“. Nju plaćaju firme koje žele u svoj naziv da stave ime države u kojoj posluju. Ona će sada umesto 529.300 koštati 544.120 dinara.
Svako ko bi danas hteo da mu gosti dolaze u pekaru ili restoran koji u nazivu ima „Srbiju“ ili da otvori fabriku u čijem nazivu će biti ime naše države, za to mora da plati republičku taksu veću od 4.500 evra! Namet je uveden pre više od deset godina i od tada je očigledno smanjen broj firmi koje ubacuju ovu „skupu reč“ u svoj naziv. Ova taksa je u odnosu na njen iznos iz 2014. godine, kada je bila 465.110 dinara poskupela za čak 79.000 dinara.
U Agencijiza privredne registre kažu da tokom prošle godine nijedan preduzetnik nije stavio Srbiju u naziv firme, dok suto uradilasamo tri pirvredna društva. Od početka ove godine, nijedan vlasnik kompanije nije imao ovakav zahtev. Neka poslovna društva imaju u nazivu reč srbo ipridev srpsko, poput naziva Srpsko selo, a pojedini preduzetnici korensrb, srba, srbo, ali se reč Srbija retko upotrebljava.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da se po broju onih koji su poželeli da u naziv stave ime države u kojoj posluju vidi da su nadležni sa ovim nametom promašili i cilj i visinu takse.
„Ne znam da li i druge države to rade, ali kod nas je primetno da sve pokušavaju da nam naplate. Ta taksa je pravi parafiskalni namet, jer vlasnik firme ništa time ne dobija, hteo bi da promoviše svoju zemlju, a ona mu zauzvrat traži novac“, napominje Atanacković.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je nedavno ukazala da postoji više od 1.200 taksi koje plaćaju građani i privreda, a onegodišnje državi donose prihod od oko 150 milijardi dinara.
„Upotreba reči Srbija tretira se kao javno dobro i zato država traži da se plati. Teško je, međutim, proceniti pravu vrednost, da ona ne bude ni mala, a ni previsoka. Na neki način ovako visoka taksa je i način da se ime države zaštiti i da ga ne koriste svi i kada to ne bi bilo primereno. Zato je na državi da odluči kada će dozvoliti upotrebu i po kojoj ceni“, objašnjava Ivan Radak iz Naleda.
Ostavi komentar