Miodrag Nikolić je nasledio vodenicu staru 120 godina od predaka i sačuvao je od zaborava
U selu Vrmdža, smeštenom u podnožju planine Rtanj, vreme kao da je stalo. Upravo ovde, uz potok, neumorno radi Deda Mijina vodenica, koju je Miodrag Nikolić obnovio na svojoj dedovini 2009. godine, čuvajući tradiciju dugu više od jednog veka.
Vodenice su nekada bile srce svakog sela. U Vrmdži kod Sokobanje nekada ih je bilo preko 30, zajedno sa valjavicama, koje su se smatrale pretečama današnje tekstilne industrije. U vodenicama se mlelo brašno i okupljali su se meštani.
Miodrag Nikolić, popularni deda Mija, nasledio je svoju vodenicu staru 120 godina od predaka i sačuvao je od zaborava.
- Najlepše je brašno sa vodeničkog točka, jer se melje lagano - rekao je Mija za TV Prva.
Vodenica radi kao pre sto godina – nema struje, sve pokreće voda. Zbog toga i danas privlači pažnju turista koji vole da vide i čuju kako se nekada živelo i mlelo žito.
Za sve posetioce, šum vode, vodeničkog točka i čeketala deluju blagotvorno, vraćajući ih u prošlost. Brašno koje se ovde samelje je prirodno, ima poseban miris i smatra se zdravijim od onog iz savremenih mlinova.
Deda Mijina vodenica nije samo stari mlin, već je živi spomenik jednog vremena i dokaz da priroda i čovek mogu zajedno da stvaraju. Vremešnom starini, koji je uveliko zagazio u devetu deceniju, u vodenici svakodnevno pomaže supruga Radmila, za koju ne postoji podela na muški i ženski posao.
- Tovarimo džakove i meljemo, sve to pakujemo i prodajemo. Mi u našoj kući koristimo samo ovo brašno - rekla je Radmila.
Pored ukusnog kukuruznog, pšeničnog i heljdinog brašna, posetiocima se često ponudi i neki od specijaliteta tog kraja, a najčešće je to pravi rtanjski med.
U svetu u kome savremena tehnologija ubrzava svaki trenutak, u selu Vrmdža vreme kao da sporije teče. Voda, točak, kamen i čeketalo u deda Mijinoj vodenici i dalje pričaju priču o prošlosti.
Pored vodenice nalazi se i restoran sa domaćim specijalitetima.
Pa dok je deda mija vodio restoran, jelovnik je bio bogatiji pečenja jagnjećeg i prasećeg hrana ispod sača i par vrsta variva i sve sa roštilja. Sada samo sve sa roštilja i vikendom ispod sača svinjetina. Mada ako žele da održe moraju obogatiti meni,jer ako to ne urade verovatno da neću biti ni prvi ni poslednji koji neće više svracati kod njih,a dolazio sam zadnjih petnaestak godina, pet,šest puta godišnje i kupovao brašno kod njih. Bez obzira na loš i uzak put rizikujuci da mi granje izdere auto. No bez obzira želim im uspeh u daljem radu. I verujem da ima još ljudi koji dele moja zapažanja
A cena brašna 200 dinara,med lažnjak
Bila prošle nedelje. Priroda predivna, ali nažalost NIŠTA NE RADI, NI VODENICA, NI RESTORAN