Ko sme da kreditira građane a da nije banka?

Čak i ako su vas sve banke proglasile kreditno nesposobnim, postoji način da dobijete pozajmicu – ali uz kamatu od skoro 40 odsto

Nemate platu, nemate ni posao, a nema ni pas za šta da vas ujede. Jednostavno rečeno – ne ispunjavate ni jedan jedini uslov kako bi vam banka odobrila kredit. Ne očajavajte, čak i ako su roditelji odbili da vam daju pozajmicu, jer postoje firme za koje nije bitna vaša kreditna sposobnost da bi vam pozajmile novac. Potrebna je samo dobra biznis ideja, poput izrade rukotvorina ili pravljenja mantija. I da pristanete na pozamašnu kamatnu stopu.Upravo je ovo recept da dobijete kredit posredstvom Agroinvest fonda, uprkos činjenici da su vas već sve banke proglasile kreditno nepodobnim.

Da li je reč o dobročiniteljima koji se upinju da pomognu onima sa margine društva ili će dovesti do toga da se spustite još koju lestvicu niže? Za čitaoca koji se obratio „Politici” kako bi skrenuo pažnju na poslovanje ove organizacije nema dileme – na ovaj način poljoprivrednicima, zanatlijama, obespravljenima i građanima koji su dovedeni na sam rub egzistencije „pozajmicama se oko vrata stavlja omča koju više nikada ne mogu skinuti”.

Iako za sada u Srbiji kredite mogu da daju samo banke, ova firma pronašla je način da takođe nudi pozajmice, ali uz izuzetno visoke kamate. Građani koji su primorani da traže ovakve kredite prvo se obraćaju Agroinvestu, očekujući određenu sumu novca, pa pošto savetnik zaposlen u ovoj firmi da zeleno svetlo, odlazi se u partnersku banku. Tek tamo se formalno zaključuje ugovor. Tako je vrlo verovatno da će vam novac isplatiti isti službenik koji vas je ranije već odbio, ali sada posrednik garantuje depozitom da će pozajmljeni novac biti i vraćen.

U godišnjem izveštaju za 2017. u Agroinvestu su naveli da prihvataju različite zaloge nad imovinom, poljoprivrednim mašinama, administrativne zaloge nad platama i penzijama, ali u ovoj organizaciji kažu da nikada do sada nisu došli u situaciju da nekom oduzmu, recimo, stan ili traktor. Trenutno imaju oko 17.000 aktivnih klijenata, a koliko je onih koji nisu uspeli da vrate pozajmljeno – drže u tajnosti.

– To je politika naše kuće, ali možemo reći da je taj procenat izuzetno mali – ističu u ovom garantnom fondu, koji je u našoj zemlji prisutan od 1999. godine.Zbog čega su kamate za kredite, inače namenjene najsiromašnijima, višestruko veće od uobičajenih?

– U Srbiji ne postoje zakoni koji bi nam omogućili da postanemo nebankarska finansijska institucija i da mi dajemo kredite. Zbog toga moramo da imamo posrednika, odnosno banku kojoj dajemo visoke garantne depozite. Nažalost, naša zemlja još ne poznaje mikrokreditiranje, koje je uobičajeno u svetu, pa to prilično poskupljuje ove kredite. Ukoliko bi se zakonska regulativa promenila, što je u svom ekspozeu najavila i premijerka Ana Brnabić, te kamate zasigurno ne bi ovolike kolike su sada – objašnjavaju u Agroinvestu za naš list.

Naši sagovornici tvrde da nikakvu šansu da dobiju kredit nemaju oni koji sede kod kuće skrštenih ruku. A kako stvari stoje na terenu, ima li budući klijent šansu da vrati dug, procenjuju savetnici Agroinvesta. Oni imaju i obavezu da ih edukuju o načinima finansijskog poslovanja.

– Budući da je reč o ljudima koji nisu sarađivali sa bankama, naši savetnici ih obučavaju, recimo, kako da naprave plan otplate kredita, ili, ukoliko je reč o poljoprivrednicima, kako da se osiguraju od vremenskih nepogoda… Naš osnivač „Vorld vižn internešnal”, inače jedna od najvećih humanitarnih organizacija, ne dozvoljava da pomažemo poslovanje koje podstiče problematično ponašanje. U praksi, to znači da ne možemo da pomažemo otvaranje kafana ili restorana u kojima se služi alkohol – dodaju naši sagovornici.

Jedna od banaka koja sarađuje da Agroinvest fondom je Sosijete ženeral. U dokumentu koji je dostupan na internetu, među ponudama pozajmica ove banke nalazi se i gotovinski kredit posredstvom Agroinvesta u iznosu od 20.000 do 500.000 dinara. Ovu pozajmicu moguće je podići sa periodom vraćanja od tri do 36 meseci, ali uz kamatu koja iznosi 36,95 odsto. U Sosijete ženeral banci potvrdili su saradnju sa Agroinvestom, navodeći da je reč o „višegodišnjem projektu kojim prvenstveno omogućavaju finansijsku inkluziju ruralne populacije koja nema pristup standardnim bankarskim proizvodima”.

– Ovaj vid finansiranja namenjen je u najvećoj meri samozaposlenima, uključujući i ona fizička lica koja žive od proizvodnje i na i izuzetno malim poljoprivrednim gazdinstvima, koji se svi smatraju najrizičnijim grupama klijenata. Njima je tradicionalno vrlo ograničena dostupnost standardnih kreditnih ponuda ili, u određenim slučajevima, nemaju nikakvu mogućnost kreditnog zaduženja u bankama – objašnjavaju u ovoj banci i dodaju da se vodi računa o tome da klijent može da vrati odobrena sredstva u predviđenom roku, pa u proseku pojedinačan kredit iznosi oko 150.000 dinara. 

Na cenu kredita, odnosno na visinu kamatne stope, utiče „visoka rizičnost plasmana, ograničena mogućnost dokumentovanja budućih prihoda i otplatne sposobnosti klijenta, te, posledično, znatno opterećenje kapitala banaka u skladu sa regulativom”.

Jednostavnije rečeno – visina kamate je tolika jer vaš biznis, posmatrano bankarskom dioptrijom, vide kao rizičan, uz to ne možete da garantujete za prihode i ne mogu da vam poveruju da ćete kredit vratiti. Ali, da bi vam odobrili ovu vrstu pozajmice ne morate da ispunjavate standardne uslove, već samo da u kreditnom birou nemate lošu reputaciju. Iako u već pomenutom godišnjem izveštaju Agroinvest grupa navodi da njihovo poslovanje podržava Narodna banka Srbije, u ovoj instituciji za „Politiku” kažu da nisu nadležni da nadziru i preduzimaju mere prema privrednim društvima, već samo prema bankama.A da na pitanje li su kroz kontrolu zakonitosti poslovanja banaka proveravali i ugovor sa ovim fondom u NBS kažu da nisu ovlašćeni da nalaze saopštavaju javnosti, jer se po zakonu ti podaci štite kao tajni.

Zakon o bankama davno donet

– Visoke kamatne stope postoje i u standardnim ponudama banaka, gde se, recimo, klijentima nude kreditne kartice čija je kamata ogromna. Izlišno je pričati o etici poslovanja, jer ona ne postoji – smatra Dušan Uzelac iz finansijskog portala „Kamatica” i dodaje da je zakon o bankama neophodno „podmladiti”. Aktuelni zakon donet je još sedamdesetih godina prošlog veka i ne poznaje čak ni elektronsko bankarstvo.