Prilikom smrti bliskog člana porodice, nasledstvo nije prva stvar o kojoj se razmišlja, ali se to pitanje kad-tad nametne. Tako deca čiji roditelji preminu imaju pravo da naslede, primera radi, nekretninu, ali će u nekim slučajevima imati i obavezu – da plate porez koji može da iznosi i po nekoliko hiljada evra
Odgovor na pitanje ko plaća porez na nasledstvo nije tako jednostavan, pa ako laik pokuša da tumači zakon, verovatno neće daleko dogurati. Odgovore smo zbog toga potražili od Đerđa Papa, pravnika i poreskog savetnika.
Kako Pap objašnjava, naslednik prvog reda – supružnik, oslobođen je od plaćanja poreza, ali naslednici drugog reda nisu.
“Naslednici prvog reda su u većini slučajeva supružnici, pa i deca. Ukoliko njih nema, onda idu braća, sestre, roditelji… Ukoliko postoje recimo supružnik i dvoje dece, koji razdele nekretninu prema zakonu, na jednake delove, niko od njih neće platiti porez”, objašnjava Pap.
Primera radi, ako majka želi da se odrekne svog dela stana, kako bi njene dve ćerke dobile po 50 odsto vlasničkog udela može da se napravi greška koju, prema rečima Đerđa Papa, mnogi prave, jer se onda plaća porez.
“Uvek treba reći ‘ne prihvatam se nasledstva’. Tada se ta osoba posmatra kao da nikada nije ni imala pravo na nasleđe, pa se sledeći naslednik smatra prvim i ne plaća porez. Dakle, važno je kako se na ostavinskoj raspravi izražavate”, objašnjava naš sagovornik.
Koliki je porez na nasledstvo?
Porez na nasleđe, koji plaća drugi red naslednika je 1,5 odsto, a više, 2,5 procenta, platiće naslednici trećeg i četvrtog naslednog reda. Taj iznos utvrđuje se na osnovu procenjene tržišne vrednosti nekretnine.
Pored nekretnine, na istovetan način se nasleđuje se i novac, depozit u banci, prevozna sredstva, intelektualna svojina. Naslediti se naravno mogu i novčano potraživanje, odnosno dugovi.
Ostavi komentar