Iako cene nekretnina u Srbiji nastavljaju da rastu, čini se da je za one koji odluče da kupe stan putem stambenog kredita, sada prilično povoljan trenutak
Kamate su niske, banke nude razne pogodnosti i olakšice. Narodna banka Srbije prošle godine je donela preporuku da se učešće u stambenim kreditima sa 20 odsto smanji na deset, ali takve uslove nudi tek nekolicina banaka.
Zvanični podaci pokazuju da broj stambenih kredita raste iz godine u godinu. Tako smo u 2006. godini imali svega 25.000 stambenih kredita, da bi taj broj u 2015. prvi put prešao 100.000, a danas je i veći od 135.000.
Kamatne stope za kredite indeksirane u evrima kreću se već od 2,7 odsto, a prema podacima Udruženja banaka Srbije, prosečna kamata je oko 2,8 procenata. Efektivna kamatna stopa može se videti i na sajtu Narodne banke Srbije, pa kupac nekretnine može lako da uporedi ponude svih banaka i da odabere onu koja mu najviše odgovara.
Zaposlenje kao glavni preduslov
Jedan od glavnih uslova za odobrenje kredita je zaposlenje klijenta. Pandemija korona virusa dovela je do situacije da su određene profesije i sektori manje „poželjni“ kada je reč o pozajmicama. Uglavnom je reč o oblastima koje su najviše pogođene pandemijom, poput radnika u turizmu, autoprevoznika, hotelijera i slično. Svakako, reč je o proceni rizika klijenta koja banke rade i inače, kada je stanje redovno.
"Kriterijumi za odobravanje kredita u direktnoj su proporciji sa rizikom koji postoji na tržištu, a koji trenutno sigurno jeste veći nego pre izbijanja pandemije. Zato zvuči logična reakcija bankara koji moraju da isprate svaki momenat povećanog rizika", rekao je nedavno za "Blic" Dušan Uzelac, osnivač portala "Kamatica".
Takođe, bitna je i ukupna kreditna sposobnost klijenta, a tu se računaju i zaduženja po kreditnim karticama i dozvoljeni minus. Zato treba voditi računa, kako ne biste došli u situaciju da se izveštaj Kreditnog biroa ne dopadne banci prilikom razmatranja zahteva za zajam.
Dužina kredita i visina rate
Za koliki rok otplate ćete se odlučiti zavisi od individualne procene. Nekome odgovara duži period kako bi imao nižu mesečnu ratu, dok neko želi bržu otplatu, kako bi platio manju ukupnu kamatu na kraju.
Konkretno, ako se odlučite za kupovinu stana vrednog 60.000 evra i uzimate kredit sa prosečnom kamatom od 2,8 odsto i rokom otplate od 20 godina, mesečna rata će vam iznositi nešto manje od 300 evra. Naravno, morate najpre da pripremite bar 6.000 evra za učešće, i to ako je banka kod koje aplicirate prihvatila preporuku o smanjenju učešća na 10 odsto. Ako to nije slučaj, računajte na 20 odsto učešća, odnosno 12.000 evra.
Ako biste odlučili da zajam otplaćujete 25 godina, mesečno biste izdvajali oko 250 evra. S druge strane, ako biste, zbog nekih drugih pogodnosti, prihvatili ponudu banke sa kamatom od 3,5 odsto na 20 godina, rata bi vam iznosila oko 315 evra.
Kada sve to uporedite sa mesečnom kirijom koja je najčešće i veća od 250 evra, računica je jasna.
Ono što bi za buduće kupce stanova moglo da bude utešno je što poznavaoci prilika na tržištu smatraju da se ostali uslovi za dobijanje stambenih zajmova, poput kamata ili roka otplate, ipak neće značajno menjati, odnosno pogoršavati. Čak naprotiv, zbog nešto manje tražnje i straha građana od zaduživanja u vreme pandemije moglo bi da se desi da kamatne stope budu i nešto povoljnije, pošto će konkurencija naterati banke da se raznim pogodnostima bore za klijente.
Ukupan dug po kreditima skoro 500 milijardi dinara
Iako se znatno veći deo nekretnina u Srbiji plaća gotovinom, stambeni krediti beleže konstantan rast. U prvoj polovini prošle godine pod uticajem pandemije korona virusa pad tržišta nekretnina bio je kratkotrajan, navode u Udruženju banaka Srbije, a od juna do decembra 2020. godine oporavilo se mnogo brže od očekivanja.
U martu ove godine ukupan dug po stambenim kreditima iznosio je 490 milijardi dinara. To je skoro 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a 1,5 odsto više u odnosu na mesec dana ranije, kažu u UBS. Kako navode, ovaj trend nije nov jer tržište stambenih kredita, kao i samo tržište nekretnina, uglavnom raste već 15 godina unazad.
Ostavi komentar