Postoji podatak da je samo 40 procenata zaposlenih na svetu srećno na poslu što kompanijama donosi mnogo gubitaka. Kako usrećiti zaposlene?
Na planeti Zemlji je nešto više odtri milijardezaposlenih ljudi, vozača, farmaceuta, čuvara, štampara, konobara, poslastičara, lekara, učitelja. Manje ili više, ali postoji podatak da je samo 40 procenata od ovog broja srećno na poslu i vole odlazak na svoje radno mesto.
Preostalih, zamalo pa dve milijarde je nesrećno na poslu. U prevodu, ne vole svoj posao ili firmu u kojoj rade, nevoljno odlaze na radno mesto, menjali bi ga vrlo rado, a to sve za sobom nosi još veći teg:
Koliko ova populacija ’nesrećnih’ zapravo doprinosi ukupnom poslu?
Koliko je (ne)motivisana?
Koliko truda ulaže u svoj posao?
Koliko takav pristup (ne)doprinosi poslovanju cele firme?
Početi od novca je najjednostavnije. Novac je pokretač zaposlenih i prvi razlog koji veliku većinu zaposlenih diže iz kreveta i odvodi na posao.
Kompanije čiji su zaposleni srećni, beleže tri puta veće prihode u poređenju sa kompanijama čiji zaposleni nisu srećni.
Kompanije srećnih sutri putabolje na berzi. Fluktuacija zaposlenih jeupola manjatamo gde su zaposleni srećni. U firmama gde je kadar nesrećan i nezadovoljan duplo je više ostavki, novih zaposlenja, više promena na istim pozicijama, češća su nova imena na novim vizitkartama.
I kad je većnovactema, pravo je pitanje jednog vlasnika kompanije koji zapošljava nesrećne: Koliko to košta da se slika promeni, da zaposleni promene svoj odnos prema poslu i budu srećni u zadovoljni?
Odgovor nekog od iskusnijeg istraživača ovakvih poslovnih pojava bio bi da se to ne tiče ni novca, ni stolova za stoni tenis, ni masaža ni stolica za ljuljanje. Dakle, ne radi se o pogodnostima. Radi se o tome kako zaposlene tretiraju i pretpostavljeni i ostali sa kojima sarađuje.
Rešenje je tu i ne košta
I, gde je rešenje? Promeniti ceo kadar, zatvoriti kompaniju, žmuriti na oba oka u nadi da će stvari ’leći’ na svoje mesto?
Naravno da ne.
Poštovanje i poverenje su dva stuba koja moraju postojati u svakom timu srećnih zaposlenih. Ne mogu se preskočiti i ničim se ne mogu zameniti. Majkl Buš, poslovni psiholog i višegodišnji istraživač, ukratko to objašnjava nadređenima:
„Verujte vašim zaposlenima, osnažujte ih!“
Odličan primer je kupovina jednogračunaraza zaposlenog. Da bi se nabavio računar, u većim, pa i srednjim sistemima, to je proces. Nekad je potrebno pet, deset ili petnaest odobrenja da bi se ta kupovina obavila i neophodan alat za rad stigao na sto zaposlenog. Šta to tom istom zaposlenom direktno govori?
On oseća da mu (verovatno) ne verujete.
I, kako stvar ispraviti?
Prvi nadređeni zaposlenog kome treba kompjuter mora da odlučuje o kupovini, on treba da odlučuje, njemu se ukazuje poverenje, a ne celom lancu koji može beskonačno dugo da traje. Ovakvim udarcem ubijate dve muve:
- ukazujete poverenje i poštovanje nadređenom
- ukazujete poverenje i poštovanje i članu njegovog tima koji će za kratko vreme dobiti računar i sam će se osetiti podržanim i vrednim jer je na njegovu potrebu brzo odreagovano.
Fer odnos je izuzetno važan deo odnosa u timovima. Bez obzira na rang, iskustvo, pol, godine, vrstu posla koji obavljaju, zaposlene morate isto da tretirate. Oni to očekuju. Fer odnos i ništa više od toga.
Slušajte. Ali, kako da slušate? Nije slušanje gledanje sa saosećanjem, ponavljanje onoga što sagovornik govori. Slušanje je biti skroman, prisutan u nameri da se nađe najbolje moguće rešenje. Kada razgovaraju sa vama, zaposleni dele neku ideju i žele da znaju da li ste je uzeli u obzir pri donošenju odluke. Svako,baš svako, dok razgovora želi da zna da li njegove reči dovoljno znače, da li će onaj koji ih sluša možda promeniti mišljenje?
Promena. Jasno je da način kako se odnosite prema drugima, kako im se obraćate, kako ih tretirate, kako odgovarate i kako ih podržavate definiše radno iskustvo i atmosferu svih oko vas. A, zaposleni oko vas nisu zadovoljni i srećni. Promena je neophodna. I, ako niste dovoljno motivisani da sebe i svoj odnos sa drugima promenite da biste postigli viši cilj, onda vam nije dovoljno važno. Promenite posao.
Ovo su ukratko veoma praktični saveti Majkla Buša, američkog poslovnog psihologa i konsultanta.
Ostavi komentar