Razgovor o štednji kod mnogih ljudi izaziva osećaj nelagode zbog toga što nam to često baš i ne polazi za rukom. Stručnjaci procenjuju da većina građana ne razume kako se dolazi do uštede i da je rečenica "Nemam od čega" najčešće samo izgovor. Finansijski savetnik i urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac objašnjava kako možemo da postanemo ekonomičniji i da li je baš svako od nas sposoban za to
Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač našeg portala
Prvo pravilo štednje glasi da je ušteda manifestacija štedljivog ponašanja, a ne puka automatska aktivnost da se deo prihoda odvoji na stranu.
– Da bi ostavili 10 odsto, mi moramo sa onih 90 da upravljamo i upravo je tu fokus, da uspemo da upravljamo sa 90 odsto svojih prihoda. Da bi na kraju ostalo10 odsto.
Pitanje koje, gotovo neizostavno, sledi, glasi: "Od čega da uštedim kad nemam dovoljno"?
– Štednja nema nikakve veze sa količinom para koje imate, štednja se odnosi na štednju goriva, štednju struje, a ušteđen iznos je samo manifestacija tog štedljivog ponašanja i to je ono što je, opet ponavljam, bitno da se razume.
Da bismo uštedeli, prvo moramo da savladamo upravljanje finansijama, a to znači da ono bude kontrolisano, kao i naše emocije koje nas uvode u finansijske izazove.
– Tu je evidentan problem na upravljanju finansijama, što je korak ispod štednje, štednja je napredna veština upravljanja finansijama i nije moguće svi da štede, iako svi misle da je to, da kažem, automatska procedura.
Da li to znači da ne možemo baš svi da naučimo da štedimo?
– Oni koji nisu savladali upravljanje finansijama ne bi smeli ni da razmišljaju o štednji, zato što bi ih tada to samo mučilo, to bi ih bolelo, baš bi ih bolelo što im neko spominje štednju, a oni se jedva snalaze da prevaziđu mesečne troškove.
Šablon štednje ne postoji. Nekima je lakše da odvoje sa strane na početku meseca i da zamisle da taj novac ne postoji.
– To je onako najplastičniji i najjednostavniji pristup štednji i ako uspeju do kraja meseca da izdrže i da ne posegnu za tim novcem, onda su uspeli da uštede. Ako ne uspeju možda će malo da uzmu, možda će sve da uzmu ali eto, to je jedan od pokušaja.
Efikasniji način je da upravljate tim delom troškova.
– Vi napišete koliko ćete para potrošiti taj mesec i da isplanirate. Kada isplanirate sve što možete da isplanirate, verujte, finansije itekako mogu da se isplaniraju, sve finansijske stvari mogu da se isplaniraju. Čak i one koje ne mogu da se isplaniraju, mogu da se isplaniraju u smislu budžeta za neplanirane stvari i tek tada kada se suočite sa tim koliko imate i šta želite da potrošite, tada možete i da vidite, bukvalno da vidite, gde je vaša ušteda i koliko uopšte možete da uštedite.
Ovonedeljna zanimljivost o štednji odnosi se na jednu zabavnu statistiku.
– Što smo stariji, to smo svesniji štednje i vrlo je prosto, što smo stariji sve nam manje treba tih nekih stvari da nam ispuni život. Stariji ljudi nemaju potrebu za novim telefonom svake godine, ni da se garderoba sezonski obnavlja, dok je mlađe ljude lakše ubediti da se ponove i vrlo, vrlo su agresivne kampanje potrošačke da uzmu deo našeg budžeta.
Ostavi komentar