Pandemija korona virusa stavila je na ispit spremnosti različite sektore društva, na čelu sa zdravstvenim sistemom. On se našao pod najvećim opterećenjem zbog naglog povećanja broja pacijenata i nedostatka adekvatne terapije, ali i zbog velikog rizika po zdravstvene radnike
Naime, obavezne mere predostrožnosti, koje podrazumevaju upotrebu zaštitne opreme i čestu i temeljnu dezinfekciju, kao i učestalost primene terapija za inficirane osobe, doveli su do naglog povećanja medicinskog otpada. Ukoliko se medicinskim otpadom ne upravlja na odgovarajući način, ovakva situacija može da predstavlja veliki rizik po životnu sredinu, ali i po zdravlje osoba uključenih u sektor upravljanja otpadom.
Uloga ovog sektora u sprečavanju daljeg širenja infekcije je od neizmernog značaja, budući da je u njegovoj nadležnosti bezbedno odlaganje medicinskog otpada koji je bio izložen virusu. Tako su se lokalne samouprave i zaposleni u ovoj delatnosti suočili sa novim izazovima koji zahtevaju hitan odgovor.
- Osim nedostatka radnika, što je hroničan problem ovog sektora, usled novonastale situacije javno-komunalna preduzeća i lokalne samouprave suočavaju se i sa nedostatkom profesionalaca stručnih u postupanju sa medicinskim otpadom, kao i sa nedostatkom adekvatne opreme, poput vozila, zaštitne opreme i specijalnih kanti za medicinski otpad - upozorila je Marija Bogdanović, vođa projekta "Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)", koji u sklopu Nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ.
Ona je naglasila i to da se u Srbiji na odgovarajući način tretira samo medicinski otpad iz zdravstvenih ustanova, dok onaj koji se nađe u kućnom otpadu, uglavnom netretiran, završi na deponiji.
- Odvajanje ove vrste otpada, kog usled epidemije nastaje sve više, nedovoljno je organizovano. Osim toga, ni građani ni radnici u sektoru upravljanja otpadom nisu dovoljno obučeni kako da rukuju ovom specifičnom vrstom otpada - navodi ona.
Važnost teme upravljanja medicinskim otpadom prepoznala je i Privredna komora Srbije (PKS), pa je pokrenula platformu Eco Corner, kao odgovor na pandemiju i potencijalni rizik u kom su se našli javno zdravstvo i komunalni radnici, usled povećanih količina medicinskog otpada.
- Privredna komora Srbije je proaktivno reagovala i pokrenula nacionalnu platformu za dijalog o životnoj sredini u vreme pandemije. Preko 100 učesnika, stručnjaci, univerzitet, instituti, kompanije, poslovna udruženja, nedeljno "proizvode" preporuke i zagovaraju prakse postupanja sa komunalnim otpadom, a posebno medicinskim - izjavio je Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.
On je naglasio i da PKS svakodnevno sa Ministarstvom zaštite životne sredine koordinira održiva rešenja za upravljanje medicinskim otpadom i da su u tom procesu uočili određene slabe tačke.
- Ministarstvo je izdalo i obavezujuće Uputstvo za postupanje sa medicinskim otpadom. Srbija mora da uz pomoć fondova i privatnog kapitala ubrzano podiže infrastrukturu za tretman opasnog otpada. To mora postati deo nacionalne bezbednosti i odgovora na budućnost i izazove klimatske krize i mogućih pandemija - dodao je Mitrović.
On je upozorio da sada plaćamo cenu što već 20 godina odlažemo primarnu selekciju otpada. - Medicinski otpad je pomešan sa komunalnim, tako je kontaminiran i ostatak komunalnog otpada, te kao takav završava na deponijama nezaštićen i otvoren za širenje infekcije. Deo lokalnih samouprava postavio je posebne kontejnere za odlaganje maski, rukavica i skafandera, ali nam nije poznato da li su ih odložili na deponiju bez tretmana ili ih prosledili ovlašćenim kompanijama. Važno je da kada sve ovo prođe, otvoreno analiziramo učinjeno, propuste i slabosti jer se u budućnost ne može nastaviti sa istim praksama i politikom - istakao je Mitrović.
Kako dodaje, uz predviđenu zakonsku regulativu, strateški finansijski okvir i nacionalni konsenzus, buduća rešenja trebalo bi da obuhvate mere kao što su prevencija, ekonomski instrumenti, ponovna upotreba otpada alatima cirkularne ekonomije i održive potrošnje.
Međunarodna asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom (ISWA) dalo je preporuke kako da sve zemlje pronađu adekvatno rešenje. Kako pravilno odlaganje medicinskog otpada podrazumeva nekoliko koraka u različitim situacijama, važno je da se prate detaljne instrukcije nadležnih institucija. Tako je ISWA kreirala seriju dokumenata na temu upravljanja otpadom koja umnogome može da pomogne u razumevanju ove važne teme za očuvanje zdravlja i naše životne sredine.
Asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom Srbije (SeSWA) članica je ove organizacije i formirala je posebne preporuke za odlaganje medicinskog otpada. Neke od najvažnijih podrazumevaju izbegavanje odlaganja medicinskog otpada na smetlišta, kao i da radnici na upravljanju otpadom i sakupljači otpada ne smeju doći u kontakt sa otpadom tokom odlaganja. Takođe, medicinski otpad ne bi smeo da se odlaže tokom redovnih aktivnosti na deponiji.
- Svetska pandemija uzrokovala je još teže uslove za naše komunalne radnike, ali i kolege iz neformalnog sektora. Ipak, moramo da primetimo da su komunalni radnici još jednom pokazali koliko su važan segment društva i koliko moramo još više voditi računa o ovom sektoru. Stalna komunikacija se nastavlja i u iščekivanju povoljnije situacije ona će biti nastavljena putem IT platformi. Fokus je na izradi preporuka i priručnika koji bi pomogli u pravilnom rešavanju otpada u uslovima svetske pandemije, na čemu radimo zajedno sa našim partnerima. Tako smo u saradnji sa projektom DKTI ova uputstva preveli i prosledili svim JKP u Srbiji - rekao je Goran Vujić, izvršni direktor SeSWA
Medicinski otpad predstavlja potencijalni izvor infekcije, stoga je neophodno da se bezbedno i na odgovarajući način sakupi, tretira i odloži. Pravilno reagovanje i planiranje je presudno, a naročito u kriznim vremenima i vanrednim situacijama. Mediji naveliko učestvuju u edukaciji jer mogu da dopru do najvećeg auditorijuma ali, isto tako su potrebni i eksperti na lokalu koji će pomoći zajednicama i jedinicama lokalne samouprave da se važno pitanje upravljanja medicinskim otpadom sprovodi u skladu sa najvišim standardima, navodi se u saopštenju.
Projekat DKTI pruža podršku sektoru upravljanja otpadom, kroz saradnju sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, Privrednom komorom Srbije, profesionalnim organizacijama i lokalnim samoupravama, u vidu razmene znanja, razvoja politika i izrade strateških dokumenata.
Opštine bez dodatnih mera
Anketa sprovedena u 17 partnerskih opština uključenih u projekat DKTI pokazala je da i pored trenutne situacije JKP u lokalnim samoupravama pružaju neometanu uslugu odnošenja i odlaganja otpada. U najvećoj meri obezbeđena je zaštitna oprema za radnike.
- Međutim, lokalne samouprave nisu preduzele dodatne mere odvojenog sakupljanja medicinskog otpada koji nastaje u okviru mera zaštite zdravlja, niti imaju procene o njegovim količinama - objasnila je rezultate Marija Bogdanović.
Ostavi komentar