Vrlo je lako danas doći do kriptovaluta – možemo ih čak i proizvoditi – baš kao što je lako doći do akcija, sada već i mimo uobičajenih posrednika (brokera)
Istovremeno, sve je više trgovina i turističkih objekata koji nam nude da robu ili usluge platimo kriptovalutama. Ali, šta je sa porezom? Kako se u tome snaći, kada i šta treba prijaviti i kako se porez obračunava.
Pravni status kriptovaluta u različitim državama varira. Tretiraju se ili kao novac ili kao finansijski instrument ili neki treći oblik imovine. Razlike u tretmanu ne proizlaze samo iz toga što su kriptovalute još uvek nova i nedefinisana pojava. Tu je takođe i želja različitih država da ih regulišu ili ne, oporezuju ili ne, pa ih definišući na određen način svrstavaju u neku već postojeću pravnu i poresku kategoriju.
Sam novac može biti zakonsko sredstvo plaćanja. To podrazumeva da ga je neka država proglasila zvaničnim sredstvom plaćanja. Obično, ali ne nužno, znači i to da ga neka država ili od države ovlašćena institucija reguliše, izdaje i zarađuje na njegovom izdavanju. Alternativa je nezvanični novac, poput zlata, ili odnedavno kriptovalute. Dodatno, osim gubitka prihoda, ništa neku državu ne sprečava da na svojoj teritoriji proglasi zlato ili neku kriptovalutu zakonskim sredstvom plaćanja.
Na području EU kriptovalute su, pravno gledano, novac koji nije zakonsko sredstvo plaćanja. Taj pravni status proizlazi iz presude Suda Evropske unije iz 2015. godine, kojom je tada još neotvorena bitkoin menjačnica oslobođena plaćanja PDV-a.
Sud se, naime, poziva na neodređenost nekih prevoda teksta Direktive o PDV-u, te dodatno zaključuje da su kriptovalute alternativno zakonsko sredstvo plaćanja oko koga su se strane u transakciji dogovorile.
Presude Suda EU izvor su prava na njenom području. No, s obzirom na temelj tog zaključka, nije sigurno kakav će stav zauzeti sam sud i Komisija sa daljom popularizacijom korišćenja kriptovaluta ili ostvarivanjem nedavno pomenute želje za stvaranjem kriptovalutnog evra, pa je verovatno da pravni status kriptovaluta u EU još uvek nije konačno definisan.
Status kriptovaluta kao novca u skladu s presudom Suda EU priznaje i hrvatska Poreska uprava. Ona u svom mišljenju “Plaćanje bitkoinom” od 3. aprila 2017. godine “dopušta” korišćenje bitkoina i tretira ga kao gotovinu – dozvoljene su transakcije uz ograničenja koja važe za gotovinu – na primer, poslodavac ne može isplaćivati platu radniku u bitkoinu, ali neoporezivo primanje eventualno može.
Rudarenje kriptovalute u smislu poreza na dohodak jednako je rudarenju zlata iz fizičkog rudnika – ako ga sprovodi fizička osoba predstavlja dohodak od samostalnog rada i oporeziv je. Manji iznosi oporezuju se pojednostavljenim postupkom oporezivanja – drugi dohodak, odnosno kroz paušalni obrt ili samostalnu delatnost, uz vođenje poslovnih knjiga.
U mišljenju “Poreski tretman kapitalnih dobitaka po osnovu trgovanja kriptovalutama” od 19. marta 2018. godine, Poreska uprava dodatno, pozivajući se na pomenutu presudu, zaključuje kako je trgovina bitkoinom finansijska transakcija, a kriptovalute ekvivalent instrumentima tržišta novca, te je špekulativna zarada na njihovoj trgovini podložna porezu na dohodak po osnovu kapitalnih dobitaka.
Dalje, dok je u samom Zakonu o porezu na dohodak propisano oporezivanje kapitalnih dobitaka po tačno određenoj i pobrojanoj finansijskoj imovini, konkretno i po osnovu navedenih instrumenata tržišta novca, nije propisano oporezivanje zarade na promeni kursa ikakvih ostalih valuta u odnosu na kunu, što kriptovalute bar zasad u hrvatskom pravnom sistemu jesu. To nije zato što zakonodavac ne bi mogao oporezovati takve zarade, već je to prevideo ili, verovatnije, odlučio ne učiniti.
Mišljenja Poreske uprave nisu izvor prava, već samo tumačenje Zakona od Poreske uprave i uputstvo za postupanje poreznicima. Dakle, Poreska uprava, u najmanju ruku, očekuje od obveznika plaćanje poreza na takve kapitalne dobitke, ali biće zanimljivo videti kako će postojeći zakon na kraju protumačiti sudovi, ako neki od obveznika pokrene upravni spor s Poreskom upravom. Takođe je onda verovatno i da status kriptovaluta u sistemu oporezivanja dohotka još uvek nije konačno definisan.
Ostavi komentar