Kreditna kartica nam nikako ne sme biti osnovno sredstvo preživljavanja. Lažno održavanje standarda koje sebi odavno ne možemo priuštiti nas najčešće vrlo skupo košta. Jer, ova mala plastika je jedan od najskupljih proizvoda. Naime kamate na kreditne kartice idu i do fantastičnih 30 odsto.
Kada na to dodamo naknade za godišnju članarinu, naknade za podizanje gotovine, konverziju dinara i evra za potrošnju u evrima, naš izvod po kartici će definitivno biti veliko iznenađenje za nas.
Pravilo broj 1 –Planiranje potrošnje u okviru kućnog budžeta i vođenje evidencije potrošnje po kartci
Koliko god da je sve teže preživeti i razvući platu od „prvog do prvog“, upravo planiranje potrošnje i kupovine je ono što nas sve spašava od trošenja onoga što nemamo u našem novčaniku.
Neplanirane kupovine radi zadovoljenja osećaja da sebi i dalje možemo priuštiti poneki luksuz, najčešće će nas koštati mnogo više od onoga što realno možemo da plaćamo. Istovremeno, vođenje evidencije potrošnje po kreditnoj kartici je prva i osnovna stvar koju svako mora naučiti.
Jer bez obzira na mesečne izvode koje redovno dobijamo iz banke, samo uz sopstvenu evidenciju možemo planirati potrošnju, redovno otplaćivati rate i pri tom ostati u okviru kućnog budžeta.
Pravilo broj 2 – Ne kupujte hranu i kućne potrepštine kreditnom karticom
Iako kreditna kartica nije ček na koju se upisuje datum dospeća, ovde važi isto pravilo kao i kod čekova.
Kupovina hrane koju ćete posle otplativati mesecima otplatom samo 5 odsto od potrošenog iznosa je zamka iz koje se teško izlazi.
Ukoliko sada odete u prodavnicu i na hranu potrošite 5000 dinara koje ćete platiti kreditnom karticom, računajte da ćete tu hranu plaćati banci sve do juna 2014 godine iako ćete je potrošiti već za desetak dana. I pri tom ćete na ovaj iznos novca svih meseci plaćati banci kamatu!
Pravilo broj 3 – Ne koristite kreditnu karticu kao lak pristup gotovini
Iako je kreditnom karticom moguće podići gotovinu, ovo je najskuplja opcija korišćenja kartice. Sam kreditni limit je odobren uz plaćanje kamate banci koja je jedna od najskupljih u paleti bankarskih proizvoda.
Pri tom, model obračuna minimalnog iznosa za uplatu podrazumeva da se u ukupnu potrošnju uračunavaju i naknade za članarinu, održavanje, kao i naknade za podizanje gotovine na bankomatima ili šalterima banaka.
Ovaj model naravno na sve ovo vuče i obračun kamate, jer se kamata obračunava na neplaćeni deo duga, tako da kada sve saberemo i oduzmemo, gotovina koju podignemo kreditnom karticom je mnogo skuplja od recimo gotovine koju trošimo ako uzmemo keš kredit.
Ostavi komentar