Ogromna materijalna šteta ali i izgubljeni ljudski životi tokom nedavne superćelijske oluje koja je protutnjala Srbijom ponovo su otvorili pitanje da li je krajnje vreme da građani počnu da razmišljaju o osiguranju – životnom, ali i svakom drugom koje bi im danas i te kako pomoglo u nadoknadi štete – kuća koje su ostale bez krovova, potopljenih stanova, uništenih useva, voća i povrća, automobila preko kojih je palo drveće, fabrika sa čijih su krovova leteli solarni paneli
Ili je i dalje u svesti većine nas da je to, ako se već dogodi, obaveza države, jer je za većinu izdvajanje za osiguranje i dalje luksuz. Da li je baš tako?
– Građani koji su imovinu zaštitili od rizika koji se dogodio kao posledica vremenskih neprilika koje su zadesile Srbiju prethodnih dana mogu da budu bezbrižni jer imaju pravo na naknadu štete. Osiguranja koja pokrivaju te štete su kasko osiguranje za motorna vozila, osiguranje imovine u slučaju štete na stanovima, kućama ili poslovnom prostoru i polise osiguranja poljoprivrede, ako govorimo o šteti koju su ratari pretrpeli. Svi oni koji svoju imovinu nisu zaštitili osiguranjem u znatno su težoj situaciji, jer im šteta neće biti nadoknađena. Postoji mogućnost da država pomogne na neki način, ali zadatak države nije da nadoknađuje štetu, već da pomogne kroz neku vrstu humanitarne pomoći. Štetu nadoknađuju isključivo osiguravajuća društva čiji je to posao – kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije u razgovoru za „Politiku”.
Da li onaj ko zatraži naknadu štete mora da ima plaćeno osiguranje?
Da. Štetu od osiguravajućeg društva može da zatraži i dobije samo onaj ko je platio polisu osiguranja i na taj način zaštitio svoju imovinu, ili neko ko poseduje polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima. To bi bio slučaj da deo fasade ili krova sa nečije kuće otpadne tokom oluje i povredi nekoga. Sa druge strane, ako govorimo o automobilima, koji su najviše nastradali u ovim olujama, oštećeni građani mogu da se jave i javnim preduzećima koja su nadležna za održavanje te površine ili vlasnicima privatnih parcela.
Šta prvo treba uraditi kada je šteta već načinjena i kome se obratiti?
Ovde je bitno utvrditi vlasništvo nad parcelom sa koje je drvo palo i oštetilo automobil. U toj situaciji o nastaloj šteti treba obavestiti nadležno javno komunalno preduzeće ili vlasnika parcela, ako je u pitanju privatna svojina. Savet građanima je da odmah nazovu vlasnika i obaveste ga o nastaloj šteti i da naprave što više fotografija ili da obezbede druge dokaze kako bi se lakše dokazala odgovornost vlasnika. Ovde su u najboljoj poziciji oni koji imaju kasko polisu za automobil. Njima će šteta biti nadoknađena uz podnošenje odgovarajućih dokaza, ali je savet da ti građani obavezno pozovu policiju koja će izaći na lice mesta i sačiniti službenu belešku koja će olakšati i ubrzati isplatu štete.
Da li postoji neki jednostavniji način naplate štete?
Ni ovde procedura nije komplikovana, osim možda u delu dokazivanja odgovornosti vlasnika parcele, ako je sa tog placa palo drvo i oštetilo automobil. Kod osiguravajućih društava procedura je ustaljena – oštećeni treba da prijavi štetu i da sam dostavi dokaze, ako je to moguće, ili da sačeka procenitelja da izađe na teren i sastavi zapisnik o šteti.
Šta bi moglo da ubrza celu stvar, jer kada neko ostane bez krova nad glavom, useva ili automobila želi što pre sve da reši?
Sve bi bilo mnogo jednostavnije kada bi i kod nas bile uvedene polise za zaštitu od elementarnih nepogoda. Mi u udruženju se godinama zalažemo za to.
O čemu se tačno radi?
To su polise kojima bi imovina građana bila zaštićena od katastrofalnih rizika, odnosno elementarnih nepogoda kao što su zemljotresi, poplave ili ovakve vrste katastrofa koje su nas ovih dana zadesile. Ovde govorimo o javno-privatnom partnerstvu države, osiguravača i reosiguravača jer niko od navedenih ne može sam da podnese štete ogromnih razmera.
Da li bi polise bile obavezne za sve građane?
Te polise bile bi obavezne za sve građane, ali kada bi svi morali da je kupe, cena bi bila znatno niža i pristupačna svima. To je najbolje rešenje za štete ogromnih razmera i za građane, jer bi im imovina bila zaštićena i za državu, jer se ne bi bavila ni procenom ni nadoknađivanjem štete. To i nije posao za državu.
Da li odšteta postoji i kod nastradalih osoba?
Da, s tim što ovde pravo na naknadu štete za povrede imaju svi koji poseduju polisu osiguranja života ili od posledica nezgode. Kod ovih drugih, uobičajenije je da poslodavci na taj način osiguravaju svoje zaposlene. Dakle, građani koji poseduju te polise treba da se jave svom osiguravaču i podnesu medicinsku dokumentaciju kojom dokazuju povrede i uzrok. Kod svih ostalih, koji sebe i svoje zdravlje nisu zaštitili osiguranjem, situacija je komplikovanija. Ili će ostati bez ikakve naknade, ili treba da dokažu odgovornost vlasnika parcele, ako govorimo o padu stabla kao uzroku nezgode i povređivanja.
Da li pravo na odštetu imaju i turisti sa Rodosa koji su odseli u hotelima koji su izgoreli i koji su zbog toga i sami pretrpeli materijalnu štetu?
Ako su stvari koje su stradale bile osigurane, građani imaju pravo da štetu naplate. Ovde govorimo o stvarima koje se redovno osiguravaju, kao što su električni uređaji – kamere, mobilni telefoni, laptop računari ili nakit. Ukoliko je došlo do povreda, a građanin ima neku od polisa osiguranja lica koja ovakve povrede pokriva, naplata štete je takođe izvesna. Međutim, naplata ukupne štete ukoliko građanin ne poseduje polisu osiguranja je samo teorijski moguća. To bi bio slučaj podmetanja požara, a šteta bi se potraživala od lica koje je požar podmetnulo ili je na drugi način odgovorno za nastanak požara. Požar može nastati usled različitih razloga koji se mogu svrstati u odgovornost bilo fizičkog bilo pravnog lica. Međutim, u ovom momentu ne raspolažemo podacima o uzroku požara na Rodosu.
Ostavi komentar