EUR 117,51 USD 107,37 CHF 110,93

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 03.04.20. :: 117.5101 rsd

Tekst objavljen: 15.02.2020 11:00        


Organske proizvodnje i hrane "puna su usta u Srbiji". O zdravoj ishrani priča se sve više, a najnovija zvanična statistika pokazuje da sve to i nije bez razloga

Kako izgleda proizvodnja organske hrane u Srbiji?

Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako za zanemariti.

U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. - 19.255 hektara. Ekonomista Miroslav Zdravković ocenjuje da je to ogromno povećanje od 43 odsto za samo jednu godinu, dodajući da je potrebno da se još 13.181 hektara konvertuje u organsko kako bi dostigli udeo od 1 odsto u ukupnom obradivom zemljištu.

Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.

Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.

Branislav Gulan, član odbora za selo SANU, kaže da u Srbiji ima oko 6.000 do 7.000 proizvođača organske hrane, ali ističe da se organskom proizvodnjom ne bave veliki poljoprivrednici, jer je ona skuplja i uglavnom nije isplativa.

“Reč je o skupljoj proizvodnji i kvalitetnijoj hrani, ali se zato i teže prodaje. Uglavnom se radi po porudžbini i donosi kupcima na kuću, a i to ima svoju cenu”.

On podseća da je cilj države da se dostigne 20 odsto površina pod organskom proizvodnjom, kao što su dostigli Austrijanci, i dodaje da je izvoz organskih proizvoda u 2018. godini bio između 23 i 25 miliona dolara.

“Država je počela da povećava subvencije za organsku poljoprivredu i to je dobro, iako još uvek nedovoljno. Najisplativije je gajiti povrće”, ističe Branislav Gulan.

I Milan Prostran, agroekonomski analitičar, smatra da nismo imali dovoljno finansijskih i drugih mogućnosti za veći rast organskih površina, ali naglašava i da domaća kupovna moć nije podstakla brži razvoj organske poljoprivrede.

“Srbija trenutno ima između 15.000 i 20.000 hektara pod organskim proizvodima, ali najvažnije u ovom sektoru je naći kupce. Proizvodnja se širi i to je dobro, jer smo sa povrtarstva sada stigli i na voćarstvo i vinogradarstvo, polako kreće i stočarstvo”, ocenjuje sagovornik “Blic Biznisa” i dodaje da je Vlada počela da subvencioniše organsku poljoprivredu, što će sigurno doprineti daljem rastu površina.

“I veliki trgovački lanci su počeli da izdvajaju delove svojih prodavnica samo za organske proizvode, što će svakako pomoći lakšem dolasku do kupaca”, kaže Prostran.

“Pri povećanju organskog zemljišta za 5.832 hektara smanjene su oranice za 92 hektara (sa 7.841 na 7.749), dok su povećane organske livade za 3.983 (sa 1.548 na 5.531) i stalni usevi za 1.941 (sa 4.034 na 5.975 hektara). Površine pod organskim malinama i kupinama povećane su za 914 hektara u 2018, pod jabukama za 556 hektara, trešnjama za 94 hektara i šljivama za 90 hektara”, navodi Zdravković.

Srbija u rangu Slovačke

Slovačka je slična Srbiji po broju stanovnika, površini i konfiguraciji terena, pa je dobar primer za poređenje. U 2018. je Slovačka imala 9,8 puta veću površinu pod organskim zemljištem, ali je 2013. imala čak 19,2 puta veću površinu.

Slovačka je imala 8,2 puta veću površinu pod organskim oranicama (63.661 hektara prema naših 7.749), 22,4 puta veću pod livadama i pašnjacima (123,6 hiljada hektara prema naših 5,5), ali i tri puta manju pod stalnim usevima (1.703 prema naših 5.975 hektara).

“Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da Srbija ne zaostaje u odnosu na Slovačku u voćarstvu, čak je znatno razvijenija od ove zemlje, ali da bi povećala značajno udeo ukupnih organskih površina neophodna je aktivna uloga države u proglašavanju velikih delova Srbije koji su opusteli od stanovništva za organske livade, pašnjake i organsko neobrađeno zemljište. Da bi se povećala organska površina pod oranicama neophodno je i da organska proizvodnja žitarica, industrijskog bilja i povrća postane isplativa”, ističe Miroslav Zdravković.

Prema udelu pašnjaka u ukupnom organskom zemljištu vodeći su Irci - gotovo sve organsko zemljište u Irskoj (96,2 odsto) su pašnjaci, a više od četiri petine ukupnog je pod pašnjacima u Češkoj i Sloveniji. Ukoliko su pašnjaci organski onda je stoka koja se na njima hrani proizvođač organskog mesa, što je jedna od mogućnosti da se podigne vrednost domaćeg stočnog fonda”.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
proizvodnja organske hrane poljoprivreda organska hrana Srbija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana