Nenad Maričić iz energetske zadruge Elektropionir objašnjava kako i koliko je moguće ušedeti na proizvodnji struje u Srbiji
Prozjumeri odnosno proizivođači i kupci električne energije u Srbiji su dobili deo obećanih olakšica kako bi njihova proizvodnja električne energije bila ekonomski opravdana.
Kako to izgleda, za čitaoce N1 to objašnjava Nenad Maričić iz energetske zadruge Elektropionir na primeru računa koji iznosi oko 13.000 dinara mesečno.
Prema tom računu, navedeno je da je potrošeno 1.378 kilovat časova (kWh) u višoj tarifi i 863 u nižoj tarifi.
„Ukoliko ne bi bili prozjumeri, račun ovog domaćinstva bi umesto 13.000 dinara iznosio oko 38.000 dinara“, kaže Maričić za N1.
On ističe da se broj samoiskorišćenih kilovat časova (kWh) odnosno onih koji se direktno potroše iz panela, ne vidi na računu.
„To se ne može videti ni na brojilu, niti se obračunati. Ipak, može se videti na aplikaciji ili na invertoru. S obzirom na to da je u ovom primeru u pitanju elektrana od 10 kWh i s obzirom da je u januaru predato u mrežu 237 kWh, znači da je direktno iskorišćeno oko 400 kWh pod uslovom da je elektrana proizvela malo više od 600 kWh u januaru. Dakle ukoliko se i tih 400 kWh uzme u obračun za račun za domaćinstvo, taj račun bi bio 51.400 dinara“, kaže Maričić.
Da li viškovi mogu da propadnu
Prema pravilima, Elektroprivreda Srbije pravi presek svakog 1. aprila kada se preuzimaju svi viškovi bez nadoknade. To ipak ne mora da znači da će prozjumeri ostati bez velikog broja kilovat časova, odnosno da će ih pokloniti.
„Tačno je da se viškovi uzimaju 1. 4. bez prava na naknadu, ukoliko se ti viškovi ne iskoriste. Ipak u ovom konkretnom slučaju mislim da viškova neće ni biti. Na januarskom računu je ostalo 684 kWh viška za sledeći obračunski period, što se s obzirom na veliku potrošnju vrlo lako može potrošiti. Šta više, možda i zafali neki kWh za koji neće imati pokriće iz svojih viškova, pa će se morati platiti puna cena“, navodi sagovornik portala N1.
Noćna tarifa
Noćnu tarifu plaćaju sva domaćinstva po punoj ceni, što je bila i dosadašnja praksa. Maričić kaže da ukoliko se želi da se to izbegne, svako ima pravo da pređe na jednotarifno merenje i da mu se sva struja iz viškova pokriva i noćnom strujom.
„To nije ekonomski isplativo, jer najčešće elektrana nije dovoljno velika da bi se viškovima pokrila i cela noćna tarifa. U tom slučaju bi došli do zimskih meseci kada ne bismo imali dovoljno viškova i kada bismo plaćali punu cenu električne energije. Podsećam da je noćna struja četiri puta jeftinija od dnevne što takođe ne ide u prilog jednotarifnog brojila“, dodaje.
Šta je sve poboljšano
Maričić kaže da se u poslednjih dana promenilo jeste to da se PDV akciza i naknada za unapređenje energetske efikasnosti obračunava na ukupno utrošenu električnu energiju, a ne samo za preuzetu kako je bilo ranije. Prema uredbi, trebalo bi još da se isto uradi i sa naknadama za pristup distributivnom sistemu i za povlašćene proizvođače električne energije.
„Nadoknada za povlašćenog proizvođača električne energije je na Ministarstvu energetike. Ukidanje mrežarine možda i nije neophodno usvojiti, jer svi koristimo istu mrežu i u redu je da se plati. Da je sve obećano ispunjeno, ovaj račun bi bio oko 5.500 din, sad je 13.000, dok bi bez ikakvih mera bio bi 51.400. Situacija nije najbolja, ali nije ni toliko loša. Za panele koji su plaćeni 10.000 evra, uz mesečnu uštedu u januaru od 330 evra, deluje kao vrlo dobar posao“, poručuje Maričić.
Treba istaći da veće elektrane brže donose povrat novca, pa je tako za elektranu od 10 kWh taj period najmanje za trećinu manji u odnosu na elektrane od pet kWh. Radni vek panela je oko 25 godina.
„Sa ovim olakšicama smanjen je period potreban da se paneli isplate. Kada sam počeo sa proizvodnjom struje period otplate je bio oko 20 godina, a danas je oko sedam. Oni koji proizvode više struje, svoje panele mogu da otplate i kraće. Svima se isplati za maksimalno 10 godina“, zaključio je Maričić.
Broj prozjumera u Srbiji, domaćinstava koja su instalirala solarne panele i sada EPS-u šalju viškove energije koje proizvedu, u 2023. godini je skoro 2.000. Ukupno je instalirano više 16 megavata kapaciteta, pokazuju podaci Elektroprivrede Srbije.
Ostavi komentar