U sedam dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji štedi 199.294 građana Srbije, koji u fondovima čuvaju više od 43 milijarde dinara
Na pitanje šta na kraju dobijaju, najčešći prosečan primer govori da svi koji su 25 godina uplaćivali po 2.000 dinara mesečno, mogu da računaju da će posle penzionisanja svakog meseca tokom 20 godina primati penziju od 18.186 dinara.
Sve više mladih generacija razmišlja hoće li moći da opstane sa sumom koja im u budućnosti bude stizala od PIO fonda. Zato se sve više njih odlučuje za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova, kako bi deo svojih prihoda izdvajali kao štednju za starost.
Svaki građanin ima izbor da li želi da se učlani i koliko da uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond, a ulaganjem u dobrovoljni penzijski fond možete ostvariti dodatnu penziju. Redovna penzija ni na koji način nije vezana za ova ulaganja.
Broj korisnika koji su članovi dva ili više fonda na kraju trećeg tromesečja 2019. iznosio je 21 odsto ukupnog broja, a većinu korisnika i dalje čine muškarci, sa 57 odsto. Prosečna starost korisnika iznosila je oko 47 godina. Najviše je korisnika od 40 do 60 godina, oko 62 odsto. Ukupne uplate sredstava u dobrovoljne penzijske fondove beleže trend rasta u poslednje četiri godine. Prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno.
Od čega zavisi visina privatne penzije
Male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju, a sa njima je potrebno početi što ranije. Isti iznos uplaćenih sredstava uz istu stopu prinosa obezbeđuje znatno viši iznos penzije ukoliko je novac uplaćen ranije i investiran tokom dužeg vremenskog perioda, pošto privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti i dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju.
Fondovi imaju manje i veće prinose na godišnjem nivou i zavise od hartija i izvora u koje ulažu novac bilo da su to obveznice, akcije ili kamata u banci. Tako recimo u slučaju da je godišnji prinos od devet odsto, koliko iznosi u nekim fondovima, svi koji su 25 godina uplaćivali po 2.000 dinara mesečno mogu da računaju da će posle penzionisanja svakog meseca u narednih 20 godina primati penziju od 18.186 dinara.
Naravno, ukoliko je prosečna stopa prinosa na godišnjem nivou niža, pa recimo bude pet odsto, za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata bi na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila 7.483 dinara.
Ko može da uplaćuje
Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin. Sve je češća praksa da roditelji počnu sa štednjom za svoju decu odmah po njihovom rođenju. Suma koja se uplaćuje je na dobrovoljnom niovu, kao i tempo uplate.
U fond može da uplaćuje i drugi pojedinac ili firma za račun fizičkog lica, a to može da radi i sindikat za svoje članove, kao i poslodavci za svoje zaposlene.
Povlačenje sredstava
Najranije godine da se zvanično postane penzioner u Srbiji su 58, pa je to od 2011. godine i donja starosna granica za povlačenje sredstava koje ste uplaćivali u privatni fond. Korisnici sredstva moraju da počnu da povlače najkasnije sa navršenih 70 godina života.
Kako postati član dobrovoljnog penzijskog fonda
Oni koji žele veću penziju u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova. Pored njegovog finansijskog stanja i stope prinosa, jedan od faktora pri izboru fonda treba da bude i visina naknada koja se plaća za usluge društva za upravljanje, ali je značajna informacija da ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda koji ste odabrali možete ga promeniti.
Nakon prikupljanja informacija o pravima i obavezama, sledi potpisivanje ugovora o članstvu i plaćanje naknada - prilikom uplate penzijskih doprinosa (najviše 3 odsto vrednosti uplate) i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (do 2 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou).
Ostavi komentar