Tlo u Šumadiji se danima ne smiruje. Uporedo sa strahom od novih podrhtavanja, sve su češća pitanja koliko su zgrade i kuće zaista građene u skladu sa Pravilnicima napisanim još posle velikog zemljotresa u Skoplju 1963. godine
Zgrade građene po propisima posle 1963. godine bezbedne su u slučaju zemljotresa, tvrde stručnjaci. Problemi se javljaju kad je gradnja nelegalna, kao i kod nadogradnje.
"Ljudi koji stanuju u divljim zgradama, bez adekvatne dokumentacije, adekvatnog graditeljskog kvaliteta mogu da budu strahovito prevareni i oštećeni. Takve zgrade mogu pri jačim zemljotresima da se debelo oštete, pa čak i da se uruše", upozorava Goran Rodić iz Građevinske komora Srbije.
Postoji Pravilnik u kome decidirano stoji da je osnova za definisanje seizmičke opasnosti karta hazarda koja je sastavni deo standarda.
"Pitanje je koliko će se oni koji izdaju građevinske dozvole dosledno pridržavati tog Pravilnika. Pre dobijanja građevinske dozvole neophodno je da se pripreme sve podloge na osnovu kojih konstrukteri računaju kolika otpornost objekta je neophodna da bi na konkretnom tlu izdržao sve zemljotrese ili zemljotresne opasnosnosti koje se vide na seizmološkom karatama", objašnjava seizmolog Slavica Radovanović.
Građani pri kupovini stana teško mogu da uoče koliko je zgrada bezbedna u slučaju zemljotresa, zato im stručnjaci savetuju da bar dobro provere tehničku dokumentariciju. Komisija koja je dala upotrebnu dozovlu je odgovorna.
"Ne možete kao laik da znate kakva je armatura, kakvi su temelji, kakva su stepeništa, to se ne vidi. Upotrebne dozvole koje daju licencirani ljudi su garant da je zgrada rađena po propisima i da je kvalitet koji ste platili odgovarajući", ističe Rodić.
Orman ili frižider kao dobar zaklon od zemljotresa
Stručnjaci tvrde da postoje delovi grada u kojima je opasnost najveća zbog zgrada koje su ili nadograđene bez dozvole ili uopšte nemaju urednu tehničku dokumentaciju.
U svakom slučaju, postoje pravila ponašanja u slučaju zemljotresa, koja nije loše znati, za svaki slučaj...
Kada osete potres, građani ne treba da dozvole da ih obuzme panika, već da razmišljaju o tome kako bezbedno da napuste objekt.
"Ukoliko dođe do urušavanja delova objekata, bilo bi dobro da se ljudi smeste pored nekih kabastih predmeta u svom stanu, bilo da je to orman ili frižider. Nekad je pravilo bilo sesti ispod stola, što nije baš najbolje jer sto nije toliko čvrst da bi izdržao teret koji može da padne, ali recimo frižider, koliko god je visok, toliko pored njega postoji prostor ili džep gde može bezbedno da se boravi", objašnjava komandir vatrogasno-spasilačkog voda Bojan Stanisavljević.
Ako ste na ulici, treba da se udaljite od ulične rasvete, električnih kablova i zgrada, a ukoliko ste se zatekli u automobilu, zaustavite se, ali ne u blizini zgrada, drveća, nadvožnjaka ili električnih kablova.
Ostavi komentar