Saobraćajni udes bez povređenih i sa minimalnom materijalnom štetom, u kome se oba vozača slažu čija je krivica, može da prođe popunjavanjem „EU izveštaja o saobraćajnoj nezgodi“, koji svaki vozača mora da ima u svom autu.
Ukoliko se desi da vozilo nema ovaj papir, a učestvovalo je u saobraćajnoj nezgodi, vozaču može biti naplaćena kazna ćiji iznos se kreće u rasponu od 10.000 do 50.000 dinara. Takođe svaka osiguravajuća kuća, prilikom registracije automobila je u obavezi je da izda ovaj formular, u suprotnom i za njih je predviđena novčana kazna.
| I „EU izveštaj“ može da se dopuni Osnovni uslov za popunjavanje EU izveštaja je da nema povređenih. Međutim, u praksi se dešava da se ovaj formular popuni, učesnici saobraćajne nesreće raziđu, a tek kasnije se ustanovi da je neko povređen. U takvom slučaju se prilikom posete lekara mora obavezno napomenuti da je povreda nastala usled saobraćajne nezgode, a lekar je dužan da pozove policiju, koja po dolasku u bolnicu sačinjava takozvanu „dopunu predmeta“. Na osnovu te dopune je moguće tražiti naknadu nematerijalne štete. |
Nakon usvajanja izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju zvanično je definisana visina štete do koje nije potreban da policija izvrši uviđaj, već se sve rešava popunjavanjem EU izveštaj.
Zvanično, visina štete je do 200.000 dinara, a po trenutnom kursu to je nešto manje od 1.700 evra. Međutim, procena štete, u ovom slučaju, može biti i „mač sa dve oštrice“. Tako, na primer, kod novijih automobila jedan polomljen far i branik, kao i nekoliko ogrebotina mogu da koštaju otprilike toliko.
Brzina naplate štete naravno zavisi od osiguravajućih društava, a one to mogu dodatno da zakomplikuju.
U toku rešavanja zahteva, društvo za osiguranje ima pravo da pozove oba učesnika u saobraćajnoj nezgodi kod procenitelja kako bi se na licu mesta uporedila oštećenja i utvrdilo da li je sve zaista onako kako je opisano u izveštaju.
Zakon ne obavezuje vlasnike vozila da se odazovu na ovaj poziv. Još jedna otežavajuća okolnost kod dokazivanja visine nastale štete predstavlja situacija u kojoj je vozilo popravljeno u međuvremenu (na primer, zamenio far i branik), i baš iz ovog razloga Kamatica savetuje da se na mestu nesreće naćine fotografije ili video zapis, a svakako nije loše obezbediti i nekog svedoka.
Popunujavanje EU izveštaja ima i dobrih strana, ukoliko nezgoda nije izazvala neki ozbiljniji saobraćajni prekršaj, vožač ne ide kod sudije za prekršaje, a samim tim izbegava veliku novčanu kaznu, dobijanje kaznenih bodova i privremeno oduzme dozvolu.
I na kraju, prema tvrdnjama vozača koji su prilikom sudara popunjavali „Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi“ teorija je jedna stvar, ali je praksa često drugačija, pa je potreban dodatan oprez. Naime, osiguravajuće kuće često prave problem ako je šteta veća od 50.000 dinara, a ne postoji izveštaj da je policija izvršila uviđaj.
Zato, Kamatica savetuje, ukoliko niste potpuno sigurni u proceni štete, sačekajte policiju, a ako nema povređenih i šteta nije velika, napraviće samo službenu belešku, a ne klasičan uviđaj. Na taj način je i osiguravajućim kućama smanjena mogućnost da „odugovlače“ sa isplatom ili umanje nastalu štetu.
Koristan clanak.