Investicioni fondovi - sve što treba da znate

U Srbiji posluje nekoliko Društava za upravljanje investicionim fondovima koji upravljaju imovinom fondova. Iako razultati fondova proteklih godina nisu bili najbolji, ulaganje u fondove ne treba zanemariti prilikom određivanja investicione politike. Isplativost takvih investicija biće vidljiva na duži rok i sa oporavkom tržišta kaptala.

VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Tri osnovne vrste investicionih fondova su otvoreni, zatvoreni i privatni fond. Otvoreni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se permanentno menjaju. Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti. Stope prinosa investicionih fondova bi trebalo da budu veće u odnosu na prinos od oročene štednje, a manji od prinosa pri samostalnom kupovanju hartija od vrednosti na tržištu od strane za to ovlašćenih lica.

Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj akcija. Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tržištu. Zatvoreni fondovi mogu ulagati u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova, ali i potencijalno profitabilnijim.

Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Namenjeni su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.

OTVORENI FONDOVI

U zavisnosti od investicionog cilja, otvoreni fondovi se mogu deliti na fond očuvanja vrednosti imovine, fond prihoda, balansirani fond, i fond rasta vrednosti imovine.

Fond očuvanja vrednosti ulaže u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika, ali ostvaruju i najniže prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova. Prinosi ovakvih fondova su obično malo veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.

Fond prihoda ulaže najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti. Zbog svoje prirode, ovakva vrsta fonda je najviše zavisna od kretanja kamatnih stopa. Vrednost imovine fonda je obrnuto srazmerna kretanju kamata. Ulaganje u fond prihoda nosi nešto veći rizik od ulaganja u fond očuvanja vrednosti imovine, a time i ostvaruje nešto veće prihode.

Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda. Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prihode.

Fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Ovakvi fondovi su najrizičniji, i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja zarad visokih stopa prinosa. Većina investicionih fondova u Srbiji su fondovi rasta vrednosti.

DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOVIMA I INVESTICIONI FONDOVI

Društvo za upravljanje investicionim fondovima je pravno lice koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima.

Investicioni fond nije pravno lice, već samo institucija u okviru koje se prikupljaju novčana sredstva članova fonda. Zbog toga ne može samostalno da posluje. Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom tako što vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, i obavlja druge zakonom predviđene poslove u ime fonda.

Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine društva za upravljanje tim fondom.

Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Prospekt fonda je zakonski definisan dokument koji bliže određuje podatke o investicionom fondu, društvu za upravljanje, poslovno ime i sedište kastodi banke, podatke o naknadama i troškovima i drugo. Pre učlanjenja u fond, investitor je u obavezi da se upozna sa sadržajem Prospekta.

INVESTICIONA JEDINICA

Investiciona jedinica je udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova u Srbiji iznosi 1.000 dinara.

Kada fizičko ili pravno lice uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. Taj broj investicionih jedinica se dobija tako što se iznos uloga, umanjen za naknade društva koje upravlja investicionim fondom, podeli sa vrednošću investicione jedinice na dan uplate.

Kako se menja vrednost imovine investicionog fonda, tako se menja i vrednost investicione jedinice. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog uloga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje.

Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva umanjene za naknadu za otkup (ukoliko je društvo naplaćuje)

INVESTIRANJE IMOVINE FONDA

Zakon o investicionim fondovima propisuje gde je dozvoljeno investirati imovinu fonda. Prema domaćem zakonu o investicionim fondovima, do 30% vrednosti imovine fonda je dozvoljeno investirati u inostranstvo. Zanimljivo je da Crna Gora ima najliberalniji zakon o investicionim fondovima, te je i jedan investicioni fond koji su osnovali srpski poslovni ljudi, počeo sa radom u ovoj državi, iako imaju nameru da najveći deo svojih investicija usmere u Srbiju.

Prinos može biti pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak). Prinos fonda objavljuje se u Prospektu i na internet stranici fonda. Uspešnost fonda ne može biti zagarantovana i prethodno poslovanje fonda nije garant budućih rezultata.

RIZICI

Rizici koji najviše utiču na prinose investicionih fondova su najčešće sledeći: kamatni rizik, rizik promene vrednosti hartija od vrednosti, rizik kursa i valute, rizik promene poreskih propisa i sl. Najčešće se rizici dele na one na koje društvo za upravljanje investicionim fondovima može da utiče i na one na koje ne može. Prva grupa rizika se najčešće eliminiše kvalitetnom diversifikacijom portfolia fonda. Rizik portfelja se meri tzv. koeficijentom beta portfelja, koji pokazuje osetljivost portfolia na promene celog tržišta hartija od vrednsti. Kada je beta koeficijent manji od 1 znači da je njegov prinos manje osetljiv od prinosa ukupnog tržišta i sa tim i manje rizičan.

PREDNOSTI ULAGANJA U INVESTICIONI FOND

Umesto da individualno ulažete na tržištu kapitala, za šta je neophodno da kontinuirano pratite kretanje tržišta i budete odličan poznavalac pravilnog ulaganja, putem investicionog fonda, oslobođate se navedenih obaveza. Vašim sredstvima upravljaju ovlašćeni portfolio menadžeri, a i rizik ulaganja u investicioni fond je manji zbog diversifikacije portfolia. Najčešće su i troškovi transakcija ulaganja u investicione fondove manji nego kod individualnih ulaganja u hartije od vrednosti preko brokera.

Prednost ulaganja u investicioni fond predstavlja i mogućnost da u gotovo svakom trenutku možete prodati fondu svoje investicione jedinice i dobiti likvidna sredstva.

Prinos koji možete ostvariti ulaganjem u investicioni fond je najčešće veći od prinosa koji biste ostvarili štednjom u banci.

U svakom trenutku vrednost Vašeg uloga i ostvareni prinos možete proveriti, a ostvarena dobit se automatski ponovo investira.

STRANI INVESTICIONI FONDOVI I ZEMLJE U OKRUŽENJU

Investicioni fondovi su vrlo zastupljeni u razvijenim privredama sveta, gde predstavljaju sastavni deo finansijskih tržišta. Neke od opštih karakteristika fondova su viša stopa prinosa od prinosa na štednju u banci, jaka kontrola poslovanja fondova od strane državnih institucija bez garancija ulagačima, javnost portfolia i poslovanja, itd.

Prosečna stopa prinosa investicionih fondova u razvijenim zemljama je od 8-15% godišnje. Uočljivi su veći prinosi na početku rada investicionih fondova, koji se kasnije blago smanjuju.

Treba ukazati i na to da su i u najrazvijenijim zemljama investicioni fondovi ponekad imali gubitke, pa čak dolazili i do potpunog bankrota.

Kada su u pitanju zemlje u našem okruženju, uočljivo je da su mnoge zemlje donele zakone o investicionim fondovima pre nego što je to bio slučaj u Srbiji:

Makedonija –sredina 2007.

Crna gora- početak 2007.

Hrvatska – početak 1997.

Bosna i Hercegovina – početak 2000.

Zanimljivo je i to da fondovi zemalja u okruženju vrlo često ulažu u hartije od vrednosti zemalja u svom okruženju. Značajan deo sredstava hrvatskih fondova je angažovan u srpskoj privredi.