Pravu pometnju među 100.000 frilensera u Srbiji izazvala je najava Poreske uprave da će, "zbog ustanovljene visoke stope neplaćanja poreza fizičkih lica na osnovu podataka o uplatama iz inostranstva" krenuti u kontrolu i pokretati prekršajne i krivične prijave, retroaktivno za pet godina unazad, sa zateznim kamatama
Mnogi su izračunali i da će ih porez, čija formula ima i do 6 nepoznatih, koštati i do 80 odsto prihoda!
Iako među njima, svakako, ima i onih koji su svesno zanemarivali svoje poreske obaveze, veliki je broj takozvanih "slobodnjaka" koji su za svoj rad dobijali manje mesečne sume i nisu bili dovoljno informisani o tome kako bi trebalo da prijave prihode iz inostranstva.
Kada su, nakon najave Poreske uprave, pokušali da obračunaju svoj porez, odnosno da se "samooporezuju", naišli su na nepremostivu prepreku - ne postoji jedna jedinstvena formula za izračunavanje, već cifra zavisi od mnogo povezanih faktora.
"Zvao sam Poresku upravu da se raspitam oko svojih obaveza i načina prijave, rekli su mi samo da to moram sam da znam i spustili slušalicu", priča nam jedan od frilensera koji je ovih dana pokušao da sazna da li i koliko duguje.
Mnogo posla za knjigovođe
Ocena poznavalaca jeste da će "slobodnjaci" teško moći sami da obračunaju svoje obaveze. Mnogi su pokušali i zaključak je da je tako nešto u praksi vrlo teško, jer visina poreza i doprinosa zavisi od mnogo faktora - vrste prihoda, te da li je reč o autorskom honoraru ili ugovoru o delu, da li je frilenser stalno zaposlen u drugoj firmi ili ne... I tu nije kraj.
Razlike su brojne, od stopa za obračun poreza do dozvoljenog odbitka koji se ne oporezuje. Tako, na primer, u slučaju honorara odbitak ide od 34 do 50 odsto. Kod ugovora o delu on je 20 procenata.
Prema nekim proračunima, kada se sve stavke uzmu u obzir, obaveze frilensera kreću se od 29,5 do 80 odsto.
Takođe, obveznik sam mora da zna da li naša zemlja ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom iz koje mu stižu sredstva. Najčešći slučaj je da se porez plaća prema mestu boravka onoga ko dobija prihod, što bi značilo da najveći broj frilensera treba da plati obaveze u našoj zemlji.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi možda dobro rešenje bilo da se utvrdi neoporezivi mesečni iznos, jer mnogi frilenseri zarađuju male sume, pa bi im veći trošak predstavljalo samo izračunavanje poreza koji treba da plate.
Frilenseri: izvozimo samo svoju pamet
Frilenseri najčešće pružaju usluge razvoja softvera, prevođenja, časova stranih jezika, promocije i grafičkog dizajna na raznim digitalnim platformama. Ali, tu su i ljudi koji prihode ostvaruju na društvenim mrežama, internet klađenjem ili oni koji su izdavali "stan na dan". Poseban fokus kontrole, prema najavama, trebalo bi da bude na platnim karticama otvorenim u inostranstvu.
Mnogi frilenseri su razočarani trenutnom situacijom.
"Obično samozaposleni koji rade sa inostranstvom izvoze samo svoju pamet, dakle ne uzimaju ništa od države - ni zemlju, ni plodove, ni rudu, ne zagađuju vazduh, ništa. A unose čist keš od kojeg na kraju država dobije 20 odsto kroz PDV, jer ga oni potroše ovde u prodavnici, restoranu... Umesto da se takav vid poslovanja stimuliše, njemu se postavlja vrlo visoka prepreka", rekao nam je jedan od frilensera koji ovih dana muku muči oko toga da li i koliko bi trebalo da plati porez na svoj rad.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da porez mora da se plati, a da se o eventualnim olakšicama u budućnosti može dogovoriti. Frilenserima je poručio i da, ukoliko ne znaju sami da obračunaju porez, mogu angažovati savetnika
Ostavi komentar