Kad se slonovi tuku, strada trava. Mnogo puta smo se uverili u tačnost ove stare afričke poslovice, pa je red da se i sada zapitamo kako se na Srbiju preslikava trend jačanja dolara u odnosu na evro koji je posebno izražen tokom poslednjih meseci
U periodu od 1. juna 2021. godine do polovine decembra 2021. godine dolar je ojačao prema evru za oko 8 posto, pa u trenutku štampanja ovog broja 1 dolar vredi 0,89 evra.
Pogotovo bi ova tema mogla biti aktuelna u svetlu početka povlačenja stimulativnih mera monetarne politike od strane Federalnih rezervi SAD koje vodi ka očekivanju da će do polovine sledeće godine, žargonski rečeno, ova institucija da poveća kamatu na dolar. To bi suštinski posmatrano trebalo da vodi ka daljem jačanju vrednosti vodeće svetske valute.
Da li bi Srbiju trebalo više da zanima dinamika jačanja dolara ili očekivanje da će već od sredine 2022. godine predsednik centralne banke Amerike Džerom Pauel obznaniti povećanje kamate na dolar, što bi moglo da pogura i šeficu Evropske centralne banke Kristin Lagard da izađe iz zone negativne referentne kamatne stope i ranije nego što se očekuje, a to je najmanje do 2023. godine, što će podići kamate na evro.
Uvažavajući argument da jačanje dolara samo po sebi neće imati direktan uticaj na srpski finansijski sistem jer je naša ekonomija više oslonjena na evro,sagovornici „Sveta bankarstva i investicija“ ukazuju da bi privreda negativan uticaj ovog trenda mogla da zabeleži u svojim bilansima kroz uvoz energenatačija se cena na berzama uvek kotira kroz dolar, a država kroz povećanje dolarskog dela javnog duga.
Međutim, tema povećanja kamata na dolar je svakako „vrelija“ jer će u svetu generalno doći do zaokreta portfolio investicija koje će se vratiti u američke, zbog većih prinosa, što bi u Srbiji moglo da dovede do određenog pritiska na kurs.
Zašto dolar jača
Međugodišnja novembarska inflacija u SAD je iznosila 6,8 odsto što je najviši nivo od 1982. godine. Istovremeno, podaci sa tržišta rada ukazuju na nastavak rasta zaposlenosti i snažnog rasta zarada u novembru u Americi. Upravo su visoka inflacija i rast zaposlenosti bili ključni okidač da Federalne rezerve donesu odluku o smanjenju neto kupovine obveznica u okviru programa kvantitativnih olakšica koji će biti završen najkasnije do sredine 2022. godine.
Sa druge strane,u zoni evra je takođe došlo do velikog međugodišnjeg ubrzanja inflacije koja je u novembru iznosila 4,9 odsto, što je najviši nivo od 1997. godine, s tim što je u Nemačkoj rast cena u novembru čak 6 odsto. Uprkos značajnom ubrzanju inflacije i u evro zoni, većina analitičara očekuje da će Evropska centralna banka nastaviti da kupuje obveznice i zadrži kamate duboko na negativnoj teritoriji bar do 2023. godine.
Drugim rečima,Pauel veruje da inflatorni pritisci nisu privremeni, pa je nedavno izjavio da se u te svrhe više ne upotrebljava termin tranzitorni, dok Lagard i dalje smatra da rast cena neće potrajati.
Upravo je očekivani raniji proces pooštravanja monetarne politike u SAD, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, uticao na brži rast prinosa dolarskih obveznica, te povećanju tražnje investitora za ovom valutom. „Trenutno tržišno vrednovanje kursa evro/dolar odražava očekivanja tržišnih učesnika u pogledu divergencija monetarne politike SAD i zone evra, kažu za „Svet bankarstva i investicija“ u Narodnoj banci Srbije.
Ekonomista Vladimir Gligorovkaže da je na trend jačanja dolara najviše uticao brzi oporavak američke privrede. Međutim, izgledi za sledeću godinu su sada neizvesniji nego što su bili u ovoj godini, tako da se taj uticaj oporavka privrede prema mišljenju Gligorova za sada gubi. „Opet, stroža monetarna politika može dodatno da uspori oporavak, pa je teško izmeriti uticaj finansijskog tržišta koji bi mogao da gura dolar naviše i usporavanja privredne aktivnosti koje bi moglo da ima suprotan uticaj“, objašnjava ovaj ekonomista sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Dalje predviđanje kretanja kurseva je, dodaje, nezahvalno. „Neko dodatno jačanje dolara u odnosu na evro ne bi bilo iznenađenje. Ali malo je razloga da bi moglo da dođe do značajnih promena u kursevima. Dosta zavisi i od oporavka trgovine, koja opet zavisi od pandemije“, odgovara Gligorov.
Dolarski javni dug se smanjuje
Udeo dolarskog u ukupnom javnom dugu u poslednjoj deceniji je prvo imao uzlazni, a potom silazni trend. Naime, u periodu od 2011 – 2016. godine dolarski dug je porastao sa 17,7 odsto na 33,4 odsto u ukupnom javnog dugu. Međutim, od 2016. godine učešće dolarskog duga se smanjuje na aktuelnih 10,4 odsto, koliko je iznosila visina javnog duga države u dolarima na kraju septembra ove godine. Imajući u vidu ove pokazatelje, u Narodnoj banci Srbije ističu da je javni dug denominovan u dolarima u značajnoj meri „hedžovan“, odnosno zaštićen od deviznog rizika.
„Što se tiče direktnog uticaja jačanja dolara na srpski finansijski sistem, s obzirom da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj“, poručuju iz centralne banke.
Istovremeno, iz Narodne banke Srbije poručuju da ni građani ne treba da brinujer je od 2011. na snazi zabrana indeksacije kredita građanima u bilo kojoj valuti osim evra, te da danas takvih kredita gotovo ni nema u bilansima banaka, što ukazuje da naši građani po ovom osnovu nisu pogođeni jačanjem dolara.
Energenti kost u grlu privrede
Ukoliko se nastavi trend jačanja dolara, Gligorov ocenjuje da bi najveći uticaj na privredu mogao da se odrazi na uvoz u dolarima, a to su pre svega energenti. „Jačanje dolara koje nije praćeno padom cena nafte i gasa može da bude skupo“, ocenjuje ovaj ekonomista.
Naime, primera radi, trgovina sirovom naftom i derivatima nafte se uvek obračunava u dolarima.To znači da jačanje dolara može znatno da poveća troškove nabavke nafte.Međutim, često se dešava da kada raste dolar, pada cena nafte čime je taj uticaj neutralan.
Glavna urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković kaže da je cena sirove nafte oko 70 dolara po barelu i da je očekivano da će se kretati u rasponu od 70 do 80 dolara za barel. Ona precizira da je asocijacija proizvođača nafte OPEK, u saradnji sa Rusijom i još nekim zemljama oformila savez OPEK plus, koji svojom taktikom, najpre smanjenja plasmana, a potom postepenog vraćanja na tržište uspeva da balansira cenu sirove nafte. „Da su uspešni vidi se po tome što su početkom ove godine neki analitičari predviđali da će krajem 2021. godine barel dostići cenu od čak 200 dolara“, objašnjava ona.Kod cena prirodnog gasa, Putniković očekuje da će, između ostalog, dosta toga zavisiti od geopolitičkih poteza SAD i EU prema Rusiji.
Slično mišljenje deli ipredsednik „Metalca“ Dragoljub Vukadinović koji ocenjuje da će narednu godinu obeležiti, pre svega, nastavak rasta cena nemetala i hrane. „U potpunosti se slažem sa konstatacijom Gligorova da bi jačanje dolara moglo da poskupi uvoz energenata, što bi predstavljalo još veće opterećenje za privredu. Tim pre, što se berzanske kotacije u dolarima ne iskazuju samo za naftu i gas, već i za neke metale“, objašnjava Vukadinović. Međutim, u slučaju „Metalca“, ukazuje, najveći deo uvoznih komponenti za proizvodnju, kao i izvoz, vezan je za evro. To mu kaže, nije neka uteha, jer očekuje dalji rast troškova inputa vezanih i za evro. Izgleda je uvek bilo i ostalo da nije važno da li se slonovi tuku ili vode ljubav jer trava svakako strada.
Ostavi komentar