Korporativna kultura veštačke ljubaznosti i izbegavanja konflikata je na duže staze veoma štetna za poslovanje ali i za zaposlene, tvrdi socijalna psihološkinja Tesa Vest
Prema njenim rečima, na zaposlene se u kompanijama širom sveta vrši pritisak da budu uvek ljubazni, nasmejani, empatični i brižni, što su bez sumnje dobre osobine, ali ne može se uvek biti takav jer to niti je prirodno ljudskoj vrsti, niti je dobro za posao. “Rezultat ovakvog obrasca ponašanja su uglavnom nejasna komunikacija na radnom mestu i večito izbegavanje konfrotacije koji ne doprinose svom cilju – razvoju poslovanja”, tvrdi Vest.
Ona smatra da bi, za razliku od forsiranja veštačke ljubaznosti, zapravo trebalo osluškivati zaposlene i podsticati ih da slobodno iznose kritike, a ne samo hvalospeve. Međutim, trenutno se osobe koje nešto kritikuju u mnogim kompanijama smatraju toksičnim. Zato je zaposlenima lakše da o svima pričaju u superlativima, što dovodi ne samo do toga da nema pravih prijateljstava u radnim kolektivima već i do gubljenja osećaja sigurnosti u istima, jer se ne zna ko od zaposlenih šta misli o drugima.
Vest kaže da postoji još jedan veliki problem u sistemima u kojima se forsira ljubaznost. Naime, u njima se neguju mediokriteti, jer svako ko na neki način odskače trpi neku vrstu stigmatizacije. Takođe, izbegavanje kritika dovodi do gubitka motivacije za uvođenje inovacija. Drugim rečima, ako mislite da vam je sve potaman nikada se nećete truditi da promenite svoju situaciju na bolje.
Zato ona ovakvu radnu dinamiku naziva “toksičnom pozitivnošću”.
Ostavi komentar