Nalazimo se u periodu godine kada u kratkom vremenskom razmaku imamo nekoliko verskih i državnih praznika. Mnogi poslodavci rade tokom praznika, pa se zaposleni zbog toga pitaju – jesu li obavezni da rade tokom praznika? Odnosno, ukoliko poslodavac zahteva od zaposlenog da radi za vreme praznika, može li zaposleni da odbije taj zahtev?
Na ova pitanja odgovara pravnik Milan Predojević na blogu Infostuda.
Prema njegovim rečima, kada govorimo o pravu na odsustvo sa rada na dan praznika, neophodno je uzeti u obzir dva zakona – Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i Zakon o radu.
Prvi daje odgovor na pitanje koji se praznici obeležavaju neradno, odnosno koji poslodavci ipak mogu da organizuju rad tokom praznika. Zakon o radu potom uređuje pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu, odnosno na naknadu zarade, u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade.
Rad po rasporedu radnog vremena koji utvrdi poslodavac-obaveza iz radnog odnosa
Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
S druge strane, Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji određuje da u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Neki pak moraju da rade. Tako je istim zakonom propisano da su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.
Jasno je da postoje vidovi delatnosti (tipični primeri su zdravstvo, policija…) koji moraju neprestano da se obavljaju i tu nema dileme da poslodavac može i mora da organizuje rad tokom praznika, a da je zaposleni obavezan da radi, ako mu je takav raspored.
Takođe je Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definisao da privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.
Prema tome, kada govorimo o mogućnosti (obavezi) poslodavaca da organizuju rad tokom praznika, u Republici Srbiji oni se dele u dve grupe: poslodavci koji imaju dužnost da rade i poslodavci koji imaju mogućnost da rade. Ukoliko je neko zaposlen bilo kod poslodavca koji mora da radi (naveli smo primere policije, zdravstvenih ustanova i slično) bilo kod poslodavca koji obavlja delatnosti ili usluge čija je priroda, odnosno tehnologija procesa rada takva, da zahteva rad i na dan praznika (naveli smo primere restorana, hotela), a smena mu pada na dan praznika, dužan je da radi.
Dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom o rasporedu radnog vremena. Opšte je zakonsko pravilo da poslodavac rešenjem odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, u pisanom obliku sa obaveznim obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Shodno navedenom, poslodavac bi o odsustvu zaposlenog ili radu na dan praznika, trebalo da odluči rešenjem, ali zakon ne zabranjuje i druge načine, ali se zaposleni o rasporedu mora obavestiti na vreme.
Shodno svemu navedenom, Zakon o radu nema odredbu koja zabranjuje poslodavcu da angažuje radnike tokom praznika. U tom smislu, poslodavac može, u skladu sa Zakonom o radu, da napravi takav raspored da od zaposlenih traži da rade tokom državnih i verskih praznika. Pošto je rad po rasporedu koji napravi poslodavac jedna od osnovnih obaveza zaposlenog iz ugovora o radu, jasno je da zaposleni ne može da odbije rad na dan praznika.
Ostavi komentar