Zaključkom Vlade se poslodavcima preporučuje da zaposlenima koji iz razloga vezanih za COVID-19 nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. omoguće da taj odmor iskoriste ove godine, piše na blogu Infostuda pravnik Milan Predojević
S obzirom da bi stroga primena Zakona o radu u mnogim firmama značila nemogućnost korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora, Vlada Republike Srbije donela je na početku tekuće godine Zaključak kojim je preporučila poslodavcima na koji način da omoguće zaposlenima korišćenje starog godišnjeg odmora.
Zaključkom se preporučuje poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da, zaposlenima koji nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu: zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije, omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2021. godini ili da prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje iskoriste u 2021. godini, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine. Kada iz istih razloga nije iskorišćen godišnji odmor za 2019. godinu poslodavcima je preporučeno da omoguće zaposlenima da taj deo godišnjeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu.
Šta kaže Zakon o radu?
Zakon o radu je jasan u pogledu rasporeda korišćenja godišnjeg odmora: moguće ga je koristiti jednokratno ili u više delova. Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. To znači da je prvi deo godišnjeg odmora za 2019. godinu poslodavac trebao da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31.12.2019. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2020. godine. Po istom principu prvi deo godišnjeg odmora za 2020. godinu trebalo je po zakonu iskoristiti do kraja 2020. godine, a ostatak se može iskoristiti do 30. juna tekuće godine.
Iz navedenog je jasno da je Zaključak Vlade u koliziji sa Zakonom o radu, te se postavlja pitanje šta je obaveza poslodavca, odnosno koji akt je dužan da primeni?
Šta poslodavac ima na raspolaganju?
Poslodavac u svakom slučaju neće pogrešiti ako primeni Zakon o radu. Radi se o opštem aktu koji ima jaču pravnu snagu od podzakonskog akta, kakav je zaključak Vlade. Takođe, podzakonskim aktom ne mogu se određivati pravila koja su suprotna zakonskim. Vlada je, naravno svesna tog problema, te je gore citirani zaključak dat u formi preporuke. Dakle, on nije obavezujući za poslodavca, ali Vlada poslodavcu ostavlja mogućnost da postupi i na način koji nije uskladu sa Zakonom o radu. Time praktično poručuje poslodavcima da je svesna da postoje problemi u primeni zakonskih odredbi, te svojim Zaključkom praktično produžava mogućnost korišćenja godišnjeg odmora za još godinu dana.
Ostavi komentar