Sve više ljudi putuje češće, dalje i kraće. Kakve posledice naše želje imaju na okolinu, društvenu strukturu i klimatske promene? I kako možemo zamisliti turizam koji ne uništava ono od čega živi?
Decenijama se turizam kontinuirano razvija i postao je integralni deo našeg načina života. Doneo je stvaranje vrednosti, prosperitet i otvorenost prema svetu čak i u najudaljenije krajeve, sprečavajući tako migraciju. To je svetla strana turizma. Na tamnoj strani su negativni efekti poput velikog broja ljudi, grubih ekoloških intervencija i rastućih cena zemljišta.
Turistički centri trpe zbog navale posetilaca, dok su druga mesta zapostavljena. Lokalne zajednice su podeljene, s jedne strane, imaju koristi od turizma, ali s druge strane sve više primećuju nepoželjne sporedne efekte. I kada se uzme u obzir da turizam više od drugih ekonomskih sektora zavisi od klime, iznenađujuće je da su klimatske promene upravo ovde često još uvek na marginama.
Kroz ilustracije, primere i konkretne podatke, izložba u bečkom Arhitektonskom centru prikazuje međusobnu povezanost turizma i ekonomske ekspanzije, rastuće emisije CO2 ili iseljavanje lokalnog stanovništva usled preteranih troškova stanovanja i života, naročito od kada se turistički smeštaji sve više koriste kao investicione mogućnosti.
Kako možemo preispitati turizam u vreme klimatske krize, ratova, pretnji novim pandemijama, nedostatka stručne radne snage i aktuelne energetske krize i usmeriti ga ka održivijim pravcima? Koju ulogu igra prostorno planiranje i arhitektura?
Izložba rasvetljava ključne aspekte turizma poput mobilnosti, gradskog turizma, interakcije sa poljoprivredom, klimatskih promena, privatizacije prirodnih lepota do promene tipologije smeštaja i istražuje da li i kako se planira razvoj turizma. Pre svega, izložba istražuje potencijal za transformaciju. Mnogi putnici ne vole da se smatraju delom fenomena masovnog turizma, a sumnje u klimatsku održivost našeg ponašanja prilikom putovanja postaju sve glasnije.
U poslednje vreme nastalo je mnogo inicijativa koje promovišu drugačiji odnos prema prirodi, lokalnom stanovništvu, klimi, gradovima i selima ili mobilnosti. Lokalni i međunarodni primeri predstavljaju inovativne pristupe rešavanju problema.
Jedan od primera je udruženje iz Severnog Tirola koje u cilju očuvanja planinskih pašnjaka nudi kurseve na kojima se mogu učiti osnovni elementi poljoprivrednog rada u planinskim predelima, kao što je ručno košenje planinskih pašnjaka, pravljenje starinskih plotova i sl. Mnogi uspešni primeri inspirišu na način odmora koji više ne sledi isključivo paradigmu potrošnje i rasta. Postavlja se glavno pitanje: Kako možemo zamisliti turizam koji više ne uništava ono od čega živi?
Ostavi komentar